Хрватска трговачка фирма “Конзум” отворила је, недавно, у новобеоградском Блоку 64 супермаркет “Идеа”, у оквиру великог “Имоцентра”.
Данијел Цвијетићанин
Вест, сама по себи, и не би била нарочито узбудљива да нису, истовремено, отворени и проблеми асиметрије у релацијама између балканских држава и привреда које се, после бурних деведесетих, све видљивије деле на победничке и оне које су поражене. Да ли је потребно посебно наглашавати где је сврстан српски бизнис, заједно са својом младом, демократском, влашћу? Али, прилике се мењају па ће и овде, ваљда, почети да бива јасно да неука и инфериорна власт није у стању да заштити интересе српских бизнисмена (и српске привреде) на прави начин, тј. да им обезбеди симетрију, као неки облик равноправности, у односима са “колегама” из суседних земаља. Српским бизнисменима смета да се оно што је у Србији дозвољено крупном капиталу из бивших југословенских република, хладнокрвно забрањује власницима српског капитала тамо. А има ли ишта необичније (и смешније) од представника великог бизниса, када, попут Калимера, вичу: “неправда”?
Инфериорни положај српских инвеститора на балканским просторима непосредна је последица понижавајуће позиције српске политике и српске владе, која мора да се мири са асиметријама које вређају здрави разум, а да се (при том) радује “одличним оценама” и повременим изборима за “лидере транзиције”. Да ли треба подсећати на асиметрију у решавању питања Косова и Метохије и Републике Српске, на драматичну асиметрију у односима са Црном Гором, као и на веома асиметричан приступ међународне заједнице у третирању прогнаних лица? Да ли да помињемо драматичну асиметрију хашких процеса? Драго ми је што је мој колега (колумниста) Стојан Стаменковић, један од ретко храбрих људи из преговарачког тима са ММФ-ом, смогао снаге да каже (у магазину “Економист”) очигледну истину да је хашки суд дефинитивно компромитован. (Заиста, за економисте се поставља још само једно питање: зар не би било јефтиније хашке џелате слати у Србију, уместо осумњичене Србе у Хаг?)
Наравно, увек постоји убедљив одговор Света на српске примедбе о асиметрији. Он се, једноставно, састоји у томе да су Срби војнички поражена страна у ратовима са краја XX века. Одатле следи да Србија мора да се помири са владама које имају све карактеристике окупационе (квислиншке) власти, што (с обзиром на слабе изгледе отпора) можда и не би било тешко, када не би, истовремено, постојао захтев да се јавно изражава одушевљење због постигнуте слободе, демократије и благостања.
У првој фази транзиције, у периоду првобитне прерасподеле друштвеног богатства на приватне власнике, крупним бизнисменима је, можда, била по вољи влада која је спремна да се повија пред сваким спољним притиском и да се мири са сваким обликом асиметрије (то је, између осталог, омогућило да се, у релативно кратком року, створе велике пословне империје). Надајмо се да је на помолу нова фаза, у којој је крупном бизнису у Србији потребан чвршћи правни ред и озбиљнија власт, са већим међународним ауторитетом.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Европско, а наше
- Корисни савети за возаче
- После реструктурисања – трећи тендер
- Највећи шопинг центар на Балкану
- Равнотежа у каријери
- Први корак – брокер
- Национална штедионица – највећа трансакција
- Следећи број Економетра излази 18. априла 2006.
