Да је храна у тањиру здрава може се утврдити тек након контроле која обухвата тло, семе и цео ток – од узгоја до прераде и пласмана

Птичји грип који се шири на домаћу живину, болест лудих крава, а однедавно и риба, свињетина заражена трихинелозом – вести су довољно алармантне да сваком гурману застане виљушка у ваздуху и да добро промисли пре него што залогај стави у уста. Посезање за вегетаријанском порцијом такође није сигурно решење – генетски модификована соја, парадајз или паприка са убризганим инјекцијама хормона раста, “башкаре” се на тезгама наших пијаца. Могући вишак калорија чини се као сасвим безазлена нелагода у односу на потенцијалне опасности које вребају из тањира.

Отуда није необично што на светској пијаци хране органски гајене и обрађене намирнице достижу вишу цену, и то у просеку од 30 до 100 одсто. Најскупља је пилетина, чија се цена утростручује у односу на класично гајену живину, док је органска пшеница готово двоструко скупља у односу на традиционално одгајену. То је, осим здравља, још један мотив у опредељењу за бављење органском пољопривредом. Ипак, то је истовремено и велика замка за купце жељне да им “здравље на уста улази”. Јер, како бити сигуран да сваки производ на коме пише, примера ради, “100% природан” то заиста и јесте.

Отуда је темељна реч у овој области контрола. Управо то је посао мр Надежде Пешић, главног инспектора у “Органик контрол систему”, (OCS) суботичкој инспекцијској кући, једној од ретких у нашој земљи која има акредитацију за ову врсту надзора.

Ми искључиво контролишемо како тече процес производње или прераде производа, а не квалитет производа.
Важно је рећи да се и у органској производњи оператери морају придржавати закона који важе за пољопривреду уопште, а потом се од органских произвођача захтева поштовање закона и стандарда који важе у овој области. Осим тога, извозници морају да поштују и стандарде циљане земље, каже мр Пешић, прецизирајући шта они контролишу.
Иако обичан потрошач сматра да су квалитет примамљив укус и изглед, то није део контроле OCS-а. То, ипак, не значи да су органски пољопривредни производи по правилу “неестетски” и да је само, како се претпоставља, црвљива јабука сигурно природна. Мр Пешић објашњава да су се и овде удружиле струка и наука те да је уз примену природних, нешкодљивих препарата могуће одгајити органски производ који, при том, задовољава и визуелне и здравствене потребе човека.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Европско, а наше
• Корисни савети за возаче
• После реструктурисања – трећи тендер
• Највећи шопинг центар на Балкану
• Равнотежа у каријери
• Први корак – брокер
• Национална штедионица – највећа трансакција
• Следећи број Економетра излази 18. априла 2006.