Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), najveći institucionalni investitor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, predstavila je 31.januara svoj Izveštaj o tranziciji za 2023-24. godinu pod nazivom „Velike i male tranzicije“. Domaćin skupa koji je održan u Narodnoj banci Srbije bila je guverner Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju za medije EBRD.

U uvodnoj reči, guverner je, pored ostalog, istakla da je u neizvesnim globalnim okolnostima, obeleženim klimatskim rizicima i izazovima koje nameću procesi digitalizacije i robotizacije, za nosioce ekonomske politike glavni cilj stvaranje i čuvanje uslova za održiv i inkluzivni rast. Taj cilj postiže se očuvanjem stabilnosti u najširem smislu, makroekonomske, finansijske i institucionalne.

„Makroekonomska, finansijska i relativna stabilnost deviznog kursa, koju obezbeđujemo duže od decenije, ključne su za dobrobit svih tržišnih učesnika, i ta stabilnost je tačka u kojoj se susreću interesi svih – bilo da su oni investitori ili potrošači, izvoznici ili uvoznici, dužnici ili poverioci. Oni su bitan preduslov za sreću običnog čoveka“ istakla je guverner Tabaković.

Skupu se zatim obratio direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Matteo Colangeli, koji je govorio o aktivnostima banke u Srbiji. Peter Tabak, vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, dao je pregled ekonomskih kretanja u Srbiji i regionu, a zatim je Alexander Plekhanov, direktor EBRD-a za tranzicioni uticaj i globalnu ekonomiju, predstavio izveštaj za 2023-24. godinu.

Ovogodišnji izveštaj razmatra načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD. Izveštaj je fokusiran na važne „velike tranzicije“, kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije.

Izveštaj koristi jedinstvene podatke iz četvrtog kruga istraživanja „Život u tranziciji“, ankete domaćinstava sprovedene 2023. godine, kako bi se utvrdilo kako se ovi trendovi na makro nivou pretaču u „male tranzicije“: promene po pitanju karijere, selidbe, promene zdravstvenog stanja i – na kraju – promene u zadovoljstvu životom. Anketa obuhvata zanimljive uvide o Srbiji, uključujući i procenat ispitanika koji su zadovoljni životom a koji je povećan na 58 odsto ispitanika, ali i stavove građana prema životnoj sredini i politikama životne sredine, a blizu 75 procenata ispitanika je zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena.

Godišnja publikacija takođe analizira napredak u ekonomskom razvoju i strukturnim reformama, i razmatra da li su ekonomije konkurentne, dobro vođene, zelene, inkluzivne, otporne i integrisane.

Prema ekonomistima EBRD-a, u 2023. godini ekonomski rast Srbije bio je podržan uspešnom poljoprivrednom sezonom i oporavkom građevinske delatnosti. EBRD očekuje da će rast u 2024. godini iznositi 3,5 procenata, dok se dugoročnija ekonomska konvergencija sa ekonomijama Evropske unije može ubrzati zelenim i digitalnim tranzicijama, jačanjem upravljanja i podizanjem standarda u državnim preduzećima, kao i boljim integrisanjem srpskih malih i srednjih preduzeća u globalne lance snabdevanja.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Prošle godine, Banka je u zemlju uložila rekordnih 846 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu. Od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, Banka je kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor. Banka se u Srbiji fokusira na podršku zelenoj energetskoj tranziciji, konkurentnosti privatnog sektora i održivoj infrastrukturi, navedeno je u izveštaju za medije EBRD.