NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,50%

Zgrada Narodne banke Srbije u ulici Kralja Petra u Beogradu (foto: R. Nikolić)

Zgrada Narodne banke Srbije u ulici Kralja Petra u Beogradu (foto: R. Nikolić)

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 11. januara da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%), saopšteno je iz guvernara. Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Izvršni odbor je takođe imao u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou. Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.

Očekivanja su da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.

Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6%, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% krajem godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

U okviru srpskog BDP-a, najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5%, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. Otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija ostvarujući rast proizvodnje i izvoza. Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0%, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6%, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3,0–4,0%.

Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta će biti i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da dovede do većih inflatornih pritisaka, kao i investicije u osnovna sredstva koje povećavaju i proizvodni potencijal.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. februara 2024. godine.

Podelite ovaj tekst: