За осам месеци ове године извоз српске привреде смањен је за 13 одсто, у односу на исти период прошле године. Смањењу извоза највише допринео пад извоза аутомобила, а смањен је и извоз у области рударства и енергетике. Неопходна већа подршка државе у обезбеђивању повољнијих услова финансирања, сертификацији производа и унапређивању раста производње
Српски извоз у бруто друштвеном производу (БДП) земље учествује са 40 процената, док је тај износ у земљама ЕУ између 50 и 80 одсто. Продуктивност српске привреде два пута је мања него у ЕУ, а индустријска производња учествује у БДП земље са само 20 одсто. Проблеми са којима се суочавају извозници Србије су бројни: недостатак информација о пословању на страним тржиштима, високе извозне тарифе, недостају пореске олакшице за инвестиције и куповину опреме за производњу и немогућност да на одговарајући начин испрате правне регулативе на страним тржиштима.
Проблеме су увећале и последице катастрофалних поплава које су погодиле земљу, па је за осам месеци ове године извоз српске привреде смањен за 13 одсто, у односу на исти период прошле године. Смањењу извоза је највише допринео пад извоза аутомобила из Фијата, а смањен је и извоз у области рударства и енергетике. Укупна покривеност увоза извозом такође је смањена на 71,5 одсто, са прошлогодишњих 78 одсто, што је био најбољи резултат у протеклих неколико година.
Инвестиције у производњу
Да би се обезбедио већи раст извоза неопходна је подршка државе у обезбеђивању повољнијих услова финансирања и сертификације производа, а извозници треба да прикупе све информације о тржишту на које намеравају да извозе и упознају се са правилима споразума о слободној трговини. Споразуми о слободној трговини Србији омогућавају велике предности у извозу робе, већу конкурентност производа и повећање укупне привредне сарадње. Највећи спољнотрговински партнери Србије су ЕУ, земље потписнице ЦЕФТА споразума (БиХ, Албанија, Молдавија, Црна Гора, Србија) и земље Царинске уније (Русија, Белорусија, Казахстан), где је укупно пласирано 90 одсто извоза и преговара се о проширењу листе робе која се налази у бесцаринском режиму. Да би пословали на тим тржиштима извозници морају бити добро обавештени о прописима и царинским процедурама, познавати правила о пореклу робе и евидентирању производње финалних производа.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ОД 13. ДЕЦЕМБРА 2014. ГОДИНЕ ПОТПУНИЈЕ ИНФОРМИСАЊЕ ПОТРОШАЧА О ХРАНИ Нова регулатива за храну у ЕУ
- ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СА НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Отворена врата предузетницама за сарадњу са парламентом
- ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ UPGRADE IN BELGRAD Берза није постала стуб тржишне економије
- ПРЕДСТАВЉЕНА ЈОШ ЈЕДНА „БЕЛА КЊИГА“ ИНОСТРАНИХ КОМПАНИЈА КОЈЕ ПОСЛУЈУ У СРБИЈИ Страни инвеститори подржавају реформске мере
- ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ СПРОВОЂЕЊА У СРБИЈИ „ПРОЈЕКТА ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ ПОСЛОВАЊА“ АМЕРИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ УСАИД Симболично побољшање
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Вештина у наплати потраживања
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (7) Заокрет у пословaњу
- Следећи број Економетра излази 3. фебруара 2015.
