Маја Марковић, Председница Удружења ЛИПА (Фото: Милена Анђела)
Београд, април 2026. — Удружење пацијената оболелих од лимфома ЛИПА организовало је прошлог викенда у Београду ИВ Регионалну конференцију посвећену унапређењу збрињавања пацијената са хематолошким малигнитетима у Србији и региону. Дводневни скуп под називом „Регионал Цооператион: Фуртхер, Фастер — Воркинг Тогетхер то Импрове Блоод Цанцер Царе ас Ве Кнов Ит“ окупио је пацијенте, лекаре специјалисте и стручњаке из области хематоонкологије, дерматологије, социјалне медицине, психологије, из више земаља региона, наводи се у саопштењу за медије.
Хематолошки малигнитет деле многе заједничке карактеристике у региону: касно постављање дијагнозе, ограничен приступ савременим терапијама и недовољна заступљеност у приоритетима здравствених система. Истовремено, између земаља постоје значајне разлике — у доступности лекова, и степен укључености удружења пацијената у креирању политике. Управо та комбинација сличности и разлика чини ову регионалну сарадњу незаменљивом.
На конференцији су разматране теме дијагностике и лечења кључних хематолошких обољења — дифузног Б-крупноћелијског лимфома (ДБКЛ), Хочкиновог лимфома (ХЛ), хроничне лимфоцитне леукемије (ХЛЛ), полицитемије вере (ПВ) и ретких подтипова лимфома са посебним акцентом на баријере у приступу лечењу и конкретним коракима ка променама.
На основу изнетих података, на жалост, у Србији је све израженије значајно заостајање за регионом, када говоримо о доступности иновативних терапија за набројане хематолошке малигнитете.
Difuzni B-krupnoćelijski limfom (DBKL) najčešći je i najagresivniji podtip non-Hočkinovog limfoma. Evropska agencija za lekove (EMA) u periodu 2018–2025. odobrila je devet inovativnih lekova za DBKL. U Nemačkoj i Austriji dostupno je svih devet, u Sloveniji sedam, u Grčkoj i Bugarskoj šest, u Hrvatskoj tri. U Srbiji — nijedan. Više od dvadeset godina nijedan inovativni lek za DBKL nije uvršten na listu lekova. To predstavlja neprihvatljivu nejednakost prema pacijentima u Srbiji u odnosu na pacijente u okruženju i Evropi. Primenom inovativne terapije u prvoj liniji lečenja bolesti ishodi lečenja su najbolji, i do 90% uspešnosti, a značajno se smanjuje potreba za narednim terapijskim protokolima kod najvećeg broja pacijenata. Tada su šanse da se spreči ponovna pojava bolesti najveće. Inovativna terapija u najranijoj fazi lečenja bolesti takođe nosi manje rizika za komplikacije koje nastaju kao posledica lečenja.
Kod Hočkinovog limfoma, Iako se izlečenje može očekivati u visokom procentu, oko 10% pacijenata u ranoj fazi i 30% pacijenata u uznapredovalom stadijumu doživi da se bolest ponovo vrati ili ima oblik bolesti koji ne reaguje na inicijalnu terapiju. Kod pacijenata koji su primili standardne terapije koje nisu uključivale inovativne pristupe, neuspeh lečenja često je povezan sa bržim povratkom bolesti, a ponekad i sa agresivnijim oblikom. Mogućnost primene savremene terapije u skladu s evropskim vodičima za lečenje HL kako u prvoj, tako i u kasnijim linijama, je nešto što bi trebalo da bude zajednički cilj pacijenata i lekara i čitavog društva.
Policitemija vera je ozbiljna, progresivna maligna bolest krvi koja svakodnevno ugrožava živote pacijenata. Bez savremenog i adekvatnog lečenja, oni žive pod stalnim rizikom od tromboza, teških komplikacija i skraćenog preživljavanja.U Srbiji danas ne postoji nijedna dostupna inovativna ciljana terapija za lečenje policitemije vere, niti pacijenti mogu da do nje dođu putem člana 9, jer je lek registrovan u drugoj indikaciji.
Zbog toga su mnogi pacijenti upućeni na zastarele i prevaziđene terapijske pristupe koji često ne omogućavaju adekvatnu kontrolu bolesti. Nepravovremeno ili neadekvatno lečenje ove bolesti povećava verovatnoću pojave stanja koja često znače teške, pa i smrtonosne ishode. Dok je inovativna ciljana terapija već standard lečenja i nada za obolele u većini zemalja regiona i Evropske unije, pacijenti u Srbiji ostaju bez iste šanse za kvalitetan i dostojanstven život.
Маја Марковић, Председница Удружења ЛИПА, каже: „Лекови који су постали стандард у лечењу ових болести у Европи иу већем делу региона, са повољним безбедносним профилом и већом стопом трајног излечења, код нас нису доступни пацијенти, и ово постаје системски проблем који наш пацијент кошта живот. Наши пацијенти се зато врло често с правом питају: зашто пацијенти са овим у временима у Србији морају да прођу кроз малигне болести? да се учине одлучни и заједнички кораци како би и пацијенти у Србији добили приступ савременим терапијама које могу продужити живот, смањити патњу и вратити достојанство свакодневног живота.“
Закључак овог дводневног скупа је да су пацијентима у Србији са дифузним Б-крупноћелијским лимфомом, Хочкиновим лимфомом, полицитемом вером и другим подтиповима лимфома, ускраћен приступ ефикаснијем, безбеднијим и хуманијем лечењу, нашим лекарима, приступ режимима који су предвидљиви и бољи, али и дугорочно исплатљиви. На жалост, хематоонкологија је једна од области, која је била озбиљно постављена у претходним ревизијама Листе лекова, те у овом тренутку чак 10 индикација у хематоонкологији чека улазак на листу лекова, што пацијенти са лимфомима, хроничном лимфоцитном леукемијом и полицитемијом вером стављају у дискриминишући положај. Доступност иновативних терапија није привилегија — то је фундаментално право сваког пацијента, видљиво је у саопштењу за јавност.
