НИШЛИЈА ОД КАНАЂАНИНА У ШВАЈЦАРСКОЈ НАУЧИО ДА ПРАВИ ПИВО: Машински инжењер кува слад и хмељ

Прогнозе су да ће занатске пиваре моћи да заузму највише десет процената тржишта пива, али лично мислим да тај проценат нећемо тако брзо да достигнемо. Ми имамо циљну групу, одређени круг „пивопија“ који траже квалитет и томе тежимо сви ми који смо у занатском пиварству. За сада сам задовољан, а и моје колеге кажу да су задовољне, истиче Миливоје Стаменковић, произвођач занатског пива у Нишу

Миливоје Стаменковић

Крафт пиво, међународни назив за занатско пиво који се одомаћио код нас, релативно је нов производ на нашем тржишту. У Србији тренутно има 55 занатских пивара које, према неким проценама, заузимају три посто тржишта пива у земљи. Према прогнозама, чак и уз озбиљнији развој, мале пиваре неће премашити десет процената тржишта, што значи да оне не представљају озбиљну конкуренцију индустрији пива. Њихова предност је у томе што су, по правилу, квалитетнија и разноврснија, производња је флексибилнија, са разним комбинацијама.

Већина занатских пивара у Србији налази се у Београду и околини. Поменимо „Догму“, једну од највећих по капацитету, која је прва у Србији кренула са озбиљнијом производњом, потом „Кабинет“ из Сопота, „Кроу“ (CROW) из Вранова код Смедерева, „Трон“ у Обреновцу, „Разбибригу“ (RazBеerbriga) у Новом Саду.
У Нишу постоји само једна са називом који асоцира на власт – „Министарство“. Власник Миливоје Стаменковић објашњава за Економетар да је необично име дало његово друштво, које је у шали закључило да у Србији не постоји министарство за пиво. Миливоје је дипломирани машински инжењер чија је спе
цијалност термомеханика и пре ове кућне производње пива бавио се грејањем и климатизацијом. Са кућном производњом пива срео се пре шест-седам година у Швајцарској, где је један Канађанин научио његовог пријатеља како да прави пиво, а он је то пренео на Миливоја. Када се вратио у Ниш, Миливоје је почео да прави пиво из хобија у подруму своје куће. За кућну производњу потребна је опрема која може да се набави за око триста евра – два-три лонца, горионик, пластични ферментатор од двадесетак литара, термометар, хидрометар.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • У САНУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА У ИЗДАЊУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА: Како је уништен монетарни систем, а потом и привреда
  • НОВЕ ПОГОДНОСТИ ЗА КЛИЈЕНТЕ ОТП ЛИЗИНГА: У првом кварталу портфолио већи за 12,5 одсто
  • РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА СРБИЈЕ (РАС) РАСПИСАЛА ЈАВНИ ПОЗИВ: Бесплатан менторинг за привреднике
  • EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (1): Првa жeнa милиoнeр у СAД
  • Следећи број Економетра излази 5. јуна 2018.
Podelite ovaj tekst: