Zbog sporih reformi, bitka za makroekonomsku stabilnost vodiće se kroz monetarnu politiku, dok će fiskalna biti ekspanzivna, što je recept sa ozbiljnim posledicama iako je, prema EBRD, Srbija lider u privrednom rastu

Srbija je 2006. godine lider u privrednom rastu u jugoistočnoj Evropi, ali joj predstoje značajne strukturne i makroekonomske promene – izjavio je Piter Sanfi, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj, na predstavljanju godišnjeg izveštaja (12. decembra 2006) o tranziciji, koji prati reforme i napredak u 29 država centralne i istočne Evrope, Komonvelta i Azije. Privredni rast Srbije tokom 2006. godine procenjuje se na oko 6,5 odsto.

Međutim… Da nije tog “međutim”, Srbija bi zaista mogla da bude lider u ekonomskom rastu. Ali, tokom decembra, ređani su argumenti ekonomskih stručnjaka na gotovo svim nivoima kojima je dokazivano sporo sprovođenje reformi, uz opasnost od planiranih budžetskih rashoda za 2007. godinu. Najpre, šta kažu stručnjaci EBRD.

Lista upozorenja

Piter Sanfi navodi da je u Srbiji neophodno uspostaviti ravnotežu potrebe za investiranjem u infrastrukturu i održavanja makroekonomske stabilnosti i ograničiti prekomerni rast potrošnje. On upozorava da visok nivo državne potrošnje i veliki deficit tekućeg platnog bilansa mogu da postanu problem ukoliko se smanji priliv novca. Sanfi je istakao da bi Srbija trebalo da ubrza privatizaciju i restrukturisanje naročito velikih javnih preduzeća, da unapredi primenu zakona i da što pre nastavi približavanje Evropskoj uniji nastavkom pregovora o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

A pre nego što je predstavljen izveštaj EBRD, već je postala tradicija da svakog decembra ugledni srpski ekonomisti ocenjuju reforme u tekućoj godini i procenjuju šta se može dogoditi u sledećoj.

Uloga EBRD

Prema rečima direktorke Banke za Srbiju Dragice Pilipović-Čefi, EBRD je 2006. investirala 273 miliona evra u Srbiji, a najvažniji posao je dokapitalizacija Komercijalne banke, vredna 70 miliona evra.
EBRD je zainteresovana za finansiranje infrastrukturnih projekata u Srbiji, kao što je izgradnja autoputa Horgoš – Požega, ali i oporavka Rudarsko-topioničarskog basena Bor – rekla je ona.

Deficit

Bivši ministar finansija Božidar Đelić procenjuje da će na kraju 2006. godine, umesto suficita, u državnoj kasi biti manjak od 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda. Zato se može očekivati budžetski deficit i u 2007. godini.

Po tradiciji, kao glavni povod za rasprave obično posluži projektovani budžet za narednu godinu, sa kojim vlada izlazi u decembru. A kako je, takođe po pravilu, planirani budžet za narednu godinu uvek veći od onog u prethodnoj, kritike ekonomista obično se odnose na to da veći budžet najavljuje – neracionalno trošenje i inflaciju. Cela ta ritualna rasprava na relaciji stručnjaci – vlada, u decembru 2006. godine imala je dodatnu ornamentiku – parlamentarne izbore u januaru 2007. godine. To je ekonomistima ponudilo još jedan argument za osporavanje: ekonomska politika se podudarila sa predizbornim obećanjima.

Na dva skupa srpskih ekonomista u decembru 2006. godine: „Ekonomska politika 2007 – izazovi i posledice“, u organizaciji magazina „Ekonomist“ i Narodne banke Srbije, i na savetovanju koje su organizovali Naučno društvo ekonomista i beogradski Ekonomski fakultet, domaći stručnjaci su, uglavnom, kritikovali reformske poteze u 2006. godini i najavljenu ekonomsku politiku za 2007. godinu.

Izdašan budžet

Kao jedan od glavnih povoda za kritike bio je budžet za 2007. godinu koji će iznositi 601,3 milijarde dinara, što je za 95,5 milijardi dinara više nego prošle godine, uz projektovan budžetski suficit od 0,5 odsto. Prema ranijim najavama koordinatora Ministarstva finansija Milana Parivodića, budžet je napravljen na osnovu projektovane inflacije od 7,5 odsto i rasta bruto društvenog proizvoda od sedam odsto, a predviđa i povećanje poreskih prihoda od 10 odsto i neporeskih od devet odsto. Toliko povećanje budžeta je objašnjeno preuzetim ustavnim obavezama da se Vojvodini preusmeri sedam odsto budžetskih sredstava, a lokalnim zajednicama skoro duplo više para nego 2006. godine. Kako su objasnili kreatori budžeta, za NIP su u državnoj kasi planirana sredstva od 49,7 milijardi dinara, ali to ne računaju kao trošak, jer su projekte predložila ministarstva privrede, trgovine, zdravstva, državne uprave i vera. Za ekonomiste je to prilično neuverljiv argument.

Prema oceni Stojana Stamenkovića, predlog budžeta za 2007. godinu nagoveštava nešto veću inflaciju. On, takođe, podseća da će 2007. godine država imati veće obaveze prema stranim poveriocima, te da će najavljeno smanjenje poreza na zarade biti kontraproduktivno jer će smanjiti budžetske prihode.

Kako objašnjava Stamenković, u 2006. godini izvoz je premašio pet milijardi evra (što je porast od oko 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu), ali ne treba zanemariti činjenicu da je tome doprinelo osamostaljivanje Crne Gore, pa je taj deo prometa proizvoda uknjižen kao rast srpskog izvoza. Doduše, ne može se osporiti da je u 2006. godini realno povećan izvoz, da je inflacija svedena na ispod osam odsto, da je rast industrijske proizvodnje dostigao 4,5 odsto a da su i rezultati u poljoprivredi bolji od očekivanih, podseća Stamenković.

Kori Udovički ocenjuje da ima reformskih pomaka ali da su oni rezultat i ranijih reformi koje se sprovode već šest godina. Prema njenoj oceni, jačanje dinara će se nastaviti i u 2007. godini, zbog priliva stranih investicija, ali se loši efekti apresijacije domaće valute mogu neutralisati samo rastom produktivnosti.

Manji prihodi

Na istu temu, Jurij Bajec podseća da će u 2007. godini, zbog smanjenja poreza na plate, pada carina usled ulaska zemlje u razne međunarodne aranžmane i zbog opadanja prihoda od PDV-a (već se koriste razni kanali za izbegavanje plaćanja), budžet biti manje pun nego 2006. godine. S druge strane, kaže Bajec, projektovano je povećanje rashoda, između ostalog i zbog rasta plata u javnom sektoru. Zato će doći do ozbiljnog deficita koji će neminovno morati da se pokriva privatizacionim prihodima, smatra Bajec. On je ocenio da bi za ekonomsku stabilnost bilo dobro da učešće investicija u bruto domaćem proizvodu iznosi 15 odsto, da izvoz dostigne 20 odsto, a da direktne strane investicije iznose oko 2,5 milijardi dolara. Rast bruto društvenog proizvoda biće baziran na rastu produktivnosti, a ne na rastu zaposlenosti, smatra Bajec. Na žalost, u Srbiji nije sprovedena ekonomska politika u kojoj bi bio ohrabren privatni sektor a obeshrabren društveni sektor.

Spore reforme

Danica Popović ocenjuje da su reforme spore i da su, zapravo, odlučni reformski rezovi prekinuti. Pored “pregrejane tražnje, precenjenog kursa i presporih reformi”, nezaposlenost je najveći problem u Srbiji, smatra Danica Popović i predlaže da se brže sprovode stečajevi neuspešnih firmi i privatizacija javnih preduzeća, a da buduća vlada odustane od NIP-a.

Monetarno i fiskalno

Ukoliko bi ekonomska politika koja je ponuđena predlogom budžeta za narednu godinu bila realizovana to bi dovelo do velikih problema u zemlji. Zato je nužno popuštanje monetarne i stezanje fiskalne politike, uz ozbiljno preispitivanje Nacionalnog investicionog plana – jedinstvena je ocena ekonomista. Ekonomisti takođe upozoravaju da bi predlog budžeta mogao da odvede u ozbiljan deficit, a to što su rashodi tako projektovani da su viši za 20 odsto nego ove godine, prema rečima guvernera NBS Radovana Jelašića, pokazuje da je “briga političara za inflaciju samo deklarativnog karaktera”.

Vladimir Gligorov smatra da se u Srbiji ne odustaje od ideje po kojoj je država glavni „agent“ koji upravlja ekonomijom. Ako je to tako, onda će i dalje biti neizbežno da se interveniše preko monetarne politike, sa svim posledicama koje takav okvir podrazumeva. Kada se steknu okolnosti, kao što je to bio slučaj u Srbiji 2006. godine, da je monetarna politika restriktivna, a fiskalna politika ekspanzivna, onda je logično da kurs apresira, što je u našem slučaju donelo jak dinar. To su reformske anomalije koje su već viđene u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj, ali koje su tamo, na njihovu sreću, prošle a u Srbiji će ostati onoliko dugo koliko reforme budu sporo odmicale, navodi Gligorov.

Neodržive neravnoteže

Prema oceni Pavla Petrovića, inflacija je 2006. godine oborena na razuman nivo ali je to isključivo urađeno kroz monetarnu politiku, odnosno apresijaciju dinara, što je ozbiljno zakočilo proizvodnju. Ukoliko bi se sa takvom politikom nastavilo, to bi bilo neodrživo, smatra Petrović.

On ističe da je u 2007. godini potrebno projektovati uravnotežen budžet i da treba dozirano trošiti novac od privatizacije. Srbiji su potrebne veće javne investicije. Zato infrastrukturna ulaganja nisu sporna, ali dinamika jeste, smatra Petrović.

Ubrzano restrukturisanje privrede, nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija, održavanje makroekonomske stabilnosti, otvaranje novih radnih mesta i rast GDP od sedam odsto ne mogu nikako da budu čvrst osnov projektovanog budžeta za 2007. godinu, prva je reakcija stručne javnosti na predloženi okvir javne potrošnje. Ekonomisti smatraju da je predložena ekonomska politika naprosto neodrživa, i njihovo očekivanje je da će vlada, koja bude dobila sledeći mandat, morati da izvrši ozbiljnu reviziju predloženog budžeta kako bi spasla što se spasti može. Pretpostavka za tako nešto je spremnost da se ozbiljno revidira troškovna strana budžeta, ali pitanje je da li će za to biti političke volje. Kako neki predviđaju, sve će ponovo biti svedeno na kozmetičke promene, što znači da će i dalje bitka za makroekonomsku stabilnost biti isključivo u domenu monetarne politike, dok će fiskalna politika biti ekspanzivna, a to je recept koji bi mogao da ima veoma ozbiljne posledice.

Cena jakog dinara

Povlačenje viška novca sa tržišta nikada nije jeftina operacija, naročito ne ako se to čini kroz repooperacije, kako radi NBS. U 2006. godini jačanje dinara koštalo je od 300 do 350 miliona evra, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Sterilizacija viška likvidnosti mogla je da se izvede i na jeftiniji način, kroz povećanje obavezne rezerve a ne preko hartija od vrednosti. Ali, to ne bi dalo iste efekte u obaranju inflacije i smanjenju bankarskih marži. Navodeći primer Mađarske koju je sterilizacija viška likvidnosti u 2005. godini koštala 3,3 milijarde evra a njenu centralnu banku odvela u minus od 836 miliona evra, Jelašić napominje da bi, sa stanovišta bilansa NBS, svakako bilo bolje da je kurs depresirao a ne apresirao.

– Ipak, ne smemo zaboraviti da su najbolje merilo efikasnosti monetarne politike ostvareni rezultati u 2006. godini. Po tome, inflacija je na godišnjem nivou krajem novembra bila 8,8 odsto što je, ipak, na veliko iznenađenje mnogih, niže od projektovane stope inflacije za 2006. godinu. Rezerve NBS su, istovremeno, rekordne i iznose 11,7 milijardi dolara, odnosno, za godinu dana su udvostručene. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom iznosi 54,8 odsto što je nivo koji nije bio dostignut u poslednjih nekoliko decenija – naglasio je Jelašić.

– Bankarski sektor u Srbiji je jedan od najstabilnijih u regionu, mereno po adekvatnosti kapitala koji iznosi 25,3 odsto, a zakonski minimum je 12 odsto, ocenjuje Jelašić.