Сорта паприке коју је узгајивач Мишо Антовић из Прилипца код Пожеге сам произвео и назвао, по оцу, „Љубов длан” може да тежи и 720 грама, а изгледа као патика број 50
Да је остао да ради као руководилац фабрике „Први партизан“ у Пожеги, Мишо Антовић, машински инжењер, данас би за школовање своје троје деце једва крпио крај с крајем. Овако, као свој газда, много лакше подноси терет школовања. Не само зато што ће му деца сутра бити академски грађани, већ што наставља породичну традицију коју је започео још њихов деда, пре скоро седам деценија.
Породица Антовић, из села Прилипца крај Пожеге, паприку за тржиште узгаја више од седам деценија. Само на селекцији црвене паприке „ајваруше“ рађено је 15 година. Повртарство им је данас основно занимање, а у производњу су укључене три генерације. Мишо је, каже, могао остати у државном послу. До 90их година, фабрика „Први партизан“ је више од 90 одсто своје производње извозила, али онда је све стало.
Тих година, када се доста добро живело, само сам помагао оцу око пластеника и укрштао поједине врсте парадајза и паприка. Више сам експериментисао и доста читао како би отац пратио европске трендове и имао добру робу. После његове смрти 2000. године, схватио сам да је производња паприка, краставаца, парадајза и продаја расада – моја будућност.
Напустио сам „Први партизан“, не узевши чак ни отпремнину. Држави сам поклонио све године радног стажа, а сада од ње тражим једино да ми омогући да нормално радим овај посао, прича Мишо за Економетар.
Овај несуђени агроном каже да, када је улазио у посао, готово да није имао почетног капитала. Осим десетак ма-лих пластеника које му је отац оставио у наслеђе. Антовићи данас имају 80 ари под пластеницима и највећи број је постављен у правцу север-југ, што омогућава равномерно осунчавање током целог дана, а што је за сазревање плода најважније. У пластеницима где узгајају паприку користе петослојну фолију, која спречава улаз инсеката и патогена који изазивају разна обољења код биљака, а у исто време онемогућавају кондензацију на унутрашњој страни. Пластеници су повезани системом наводњавања „кап по кап“.
И поред најсавременијих фолија које увозе из Израела и које пропуштају 92 одсто светлости, за разлику од домаћих чија пропусна моћ није већа од 70 одсто, Антовићи паприку производе на традиционалан начин, у топлим лејама са рамовима затвореним стаклом. Загрева их свеж стајњак, слама и кукурузовина. Као супстрат за сејање користи се мешавина загорелог стајњака, тресет, пермиго, глистењак, као и зеолит. У производњи расада користе ђубриво са микроелементима, добијајући тако отпоран расад.
Опширније у штампаном издању
