Крај новембра и почетак децембра 2020. године прошао је у знаку пандемијских „пикова“ којима као да се није видео крај. Број преминулих и заражених се повећавао из дан у дан, на велику жалост Србије, региона Западног Балкана, као и највећег дела централне Европе.
Но, иза тих трагичних околности стајали су нови проблеми са којима ће се сусрести и привреда и становништво у 2021. години. Ко се како припремао за нови удар на економију и привреду?
Не можемо проћи баш кроз економије свих држава Европе и нашег региона, али ако погледамо на северозапад, у правцу Хрватске, видећемо да је 30. новембра у медијима (и електронским и штампаним) вођена велика расправа о новом пакету мера за помоћ привреди које је припремила Влада Хрватске за 2021. годину.
„Ишли смо са три различита сета мера: једна мера је за очување радних места која има фокус на радницима и на очувању запослености, друга се односи на решавање краткорочне и средњорочне ликвидности, на тзв. КОВИД кредите, у износу од милијарду и 300 милиона куна (око 175 милиона евра, прим.а.) и трећи део се односи на покриће једног дела фиксних трошкова за све оне којима је рад онемогућен“, објашњавао је хрватски министар рада Јосип Аладровић.
Новинарска питања нису заобишла ни хрватског министра финансија Здравка Марића, који је објаснио да цео пакет нових мера вреди 2,1 милијарду куна (око 280 милиона евра) и да је то помоћ предузетницима који су погођени новим таласом ковид кризе.
Па, иако су званичници хрватске владе уверавали да ће банке бити ефикасније у одобравању „ковид кредита“, те да ће мере бити довољне да се бар краткорочно заштите привреда и запослени и у 2021., представници неколико удружења привредника и предузетника оштро су реаговали на предложене мере и тражили додатне олакшице. Упозоравали су да Хрватска већ касни са мерама и подсећали на помоћ коју својим привредницима пружа суседна Словенија…
И заиста, када се погледа шта је радила словеначка влада, види се да је од 19. до 24. новембра донела низ мера којима штити предузећа, привреднике и становништво и у 2021. години. На пример, одлуком коју је словеначка влада усвојила 19. новембра, главна новина је делимично покривање фиксних трошкова за компаније чији ће приходи због епидемије пасти за најмање 30 одсто. Поред тога, право на помоћ имаће правна и физичка лица која су регистрована најкасније до 1. септембра ове године и нису у могућности да обављају своје активности због последица епидемије ковида-19. Лица која не раде због пандемије, примаће накнаду у износу просечне зараде у земљи, а држава ће и даље субвенционисати 80 одсто износа зараде свим запосленима који су погођени пандемијом.
Словеначка влада је мислила и на спортисте који се такмиче, како се наводи „у најквалитетнијој класи“, а могу да се баве спортским активностима током пандемије, па ће им држава суфинансирати куповину потребне опреме. И још једна мера: држава ће покрити трошкове оператора јавног превоза путника до 30. јуна 2021. године.
То је само део мера из више законодавних аката и података које је усвојила словеначка влада до пред крај новембра 2020. године. Ако идемо даље према најразвијенијој привреди Европе, према Немачкој, онда се у њиховим пројекцијама заштите економије услед пандемије може пронаћи и информација да су за помоћ немачкој привреди и становништву, услед последица од корона вируса, планирана средства у износу од 80 милијарди евра у буџету за 2021. годину и још 30 милијарди евра помоћи у буџету за 2022. годину…
И кад се, после ове шетње по нашем суседству, па до средње и централне Европе, вратимо у Србију, остаје нам питање: где је пакет „ковид мера“ за српску привреду за 2021. годину? – Он је у буџету за 2021. годину који ће бити усвојен у децембру – можда би рекли представници државе… Да, али и поменуте државе имају и буџете и „пакете“.
Па, кад се све то има у виду, можда би нам боље било да се мање хвалимо како смо „најуспешнија привреда на Западном Балкану“ и у Европи у 2020. години, а да више мислимо на „ковид пакете“ који су нам потребни и за следећу и за више наредних година. Ако, уопште, једног дана, постанемо чланица ЕУ, као што су у то чланство примљене већ поменуте државе.
Р. Николић
У овом броју још и …
- ОДГОВОР НА ИЗАЗОВЕ У 2020. И ОЧЕКИВАЊА ОД 2021. ГОДИНЕ
- ПКС ПРУЖА СНАЖНУ ПОДРШКУ МЕЂУНАРОДНОЈ ПОСЛОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ: Интереси су нам заједнички у борби против корона вируса
- СТРАНИХ ТУРИСТА ЈЕ БИЛО МАЊЕ, АЛИ СУ СРБИ КУПОВАЛИ ВИШЕ: Од јануара до октобра број ноћења страних туриста мањи за 68 одсто
- БУЏЕТИ ВИШЕ ОД 90 ГРАДОВА И ОПШТИНА ДОСТУПНИ У ФОРМАТУ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА: Погледајте како новац троше локалне самоуправе
- ИСТРАЖИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ DELOITTE О УТИЦАЈУ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 НА ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ: Највећи данак пандемији су платиле запослене жене
- Следећи број Економетра излази 9. фебруара 2021.
