Уз незаобилазну помоћ медија, Београдска берза је одиграла кључну улогу у прихватању светских искустава са тржишта капитала

У глобализованом пословном свету, у многим аспектима базираним на широкој примени високе технологије и растућој конкурентности, свет финансија постао је амбијент где су маркетиншке активности нашле још једно упориште, повећавајући бенефиције учесника и значајно доприносећи подизању профила и пословне културе фирми.

Берзе, које по дефиницији подразумевају интеракцију великог броја учесника као и инкорпорисаност информација и јавност, поклањају велики значај маркетингу и односима с јавношћу. То је утолико интересантније када се зна да су током претходних деценија одиграле важну улогу у финансирању најпропулзивнијих сектора економије.

Нови имиџ

У настојању да као институција која добија на квалитету и снази оствари што већи утицај на окружење, Београдска берза се ослања и на савремени стил комуникације и маркетинга. Пут до изградње марке или још целовитијег концепта какав је бренд, мукотрпан је и напоран, захтева велико знање у комбинацији са многим састојцима успеха, од инвентивности до поузданости и поверења. Стога је Београдска берза у афирмисању свога имена и имиџа улагала значајне напоре да постане више од поузданог пословног партнера, отварајући перспективе ка окружењу које почива на муњевитој иновацији, високој конкуренцији и брзим променама глобализованог, консолидованог и преструктурисаног света.

Београдска берза је имала своју еволуцију у оквиру које се развијала функција маркетинга и односа с јавношћу. Принцип на коме почивају активности у области односа с јавношћу, “убедити и завести”, када је о Београдској берзи реч, постаје све лакши за реализацију, напоредно са развојем тржишта хартија од вредности и културе акционарства.

Као институција тржишта капитала и окосница берзанског пословања, берза је у сталној интеракцији са фирмама и институционалним инвеститорима. Временом, однос је еволуирао од неповерљивог суочавања са непознаницом, преко прихватања и преиспитивања улоге берзе, до сензибилније реакције, у чијој позадини су тржишни критеријуми.

Берза, уз незаобилазну помоћ медија, одиграла је кључну улогу у прихватању наслеђених светских искустава са тржишта капитала, али и у промовисању нове, растуће улоге тржишта хартија од вредности у финансирању пројеката и раста. Појашњавање процеса и њихова јасна презентација, обавили су важну функцију у економском животу земље, али и у социјалној едукацији маса, имајући у виду изражен тренд демократизације тржишта хартија од вредности. Привлачењем фирми и крајњих инвеститора на тржиште капитала, стимулише се приближавање свих слојева, укључујући и најшире, управљачким функцијама и у крајњој инстанци слаби процес бирократског управљања.

Подстицањем интересовања за фундаменталне вредности предузећа у трговању и трајни вредносни аспект требало би да релативизују свеприсутни, потрошачки приступ и менталитет. Аутономија и виталност, потреба за социјалном кохезијом, све до употпуњавања смисла свакодневног живота и његова боља организација, представљају широки степен области на које се ефектуира, у друштвеном контексту правилно позиционирано и развијано тржиште хартија од вредности.

Спрега са најширим домаћим и иностраним окружењем омогућила је успешну размену преко читаве лепезе активности, која је дефинисала и значајно обогатила садржај деловања Београдске берзе и њених односа с јавношћу. Понекад авангардне и изазовне, у односу на окружење, активности маркетинга и односа са јавношћу Београдске берзе, током времена добијале су на професионалности, кредибилитету и луцидности, базирајући се на златном правилу јавности.

Данас, организација и систем пословања Београдске берзе ослањају се на најнапредније солуције у свету, док индекси Београдске берзе представљају релевантне показатеље у регионалним размерама.

Јасмина Живковић,
Београдска берза