Bila sam fascinirana kada sam videla da proizvodnja organskog đubriva može da prođe i bez volta struje.
Gde god na planeti ima čiste vode, lekovitog bilja i malo zemlje, možete čudo da stvorite, kaže Dragica Mitić koja je sa velikim optimizmom ušla u svet zdrave hrane

Optimizam me drži čitavog života. U svet zdrave hrane ušla sam sa mnogo optimizma, volje i ljubavi, ali je potrebno i znanje. Visoku poljoprivrednu školu, smer ratarstvo i povrtarstvo, u Prokuplju upisala sam 2008. i završila 2011. godine. Neka „viša sila“ pomogla mi je da dođem do rezultata u nečemu o čemu nisam imala pojma, a nisam imala koga da pitam. Nauka mi mnogo pomaže, ali poljoprivreda je specifična nauka. Nema salonske poljoprivrede. Ne možete da sedite u kancelariji i da u nekom selu proizvodite papriku ili paradajz. Pravi stručnjaci su na terenu. Priroda nikad nije ista, svaka godina je posebna.

Ovako za Ekonometar govori Dragica Mitić, vlasnik, tehnolog i mogli bismo reći, animator Poljoprivrednog gazdinstva „Mitić“ iz Niša koje proizvodi Ekosoil, prvo priznato organsko đubrivo u Srbiji.

Dragica radi kao stomatološka sestra u Domu zdravlja u Nišu, stručnjak je za aromaterapiju (masaža u kojoj se koriste eterična ulja i biljke) i dobar je poznavalac bilja. I ostali članovi porodice Mitić, koji su uključeni u proizvodnju organskog đubriva i zdrave hrane, imaju zanimanja koja nisu neposredno vezana za tu oblast. Suprug Dragan je elektrotehničar koji je 27 godina radio u Fabrici duvana u Nišu. Sada radi u menjačnici koja se vodi na mlađeg sina Dejana koji je krenuo majčinim stopama– završava prehrambenu tehnologiju na Visokoj poljoprivrednoj školi u Prokuplju. Honorarno radi kao kontrolor punktova „Koka-kole“. Stariji sin Miloš završio je Pravni fakultet u Nišu, oženio se i ima sina, honorarno radi prezentacije za kompaniju „Filip Moris“. Dragica se nada da će jednog dana biti pravnik u njenoj firmi. U proizvodnju đubriva uključena je cela porodica. To znači da nemaju mnogo vremena za odmor, posebno u sezoni. Posle radnog vremena rade na svom imanju i u proizvodnom objektu koji se nalazi u selu Grkinja kod Gadžinog Hana. To je zgrada od oko dvesta kvadrata koju su kupili od „Duvan Tabaka“ koji se bavio otkupom duvana. Dragan je rođen u susednom selu Gornje Vlase u kojem su pre desetak godina i započeli proizvodnju zdrave hrane i đubriva, a kad je posle prodaje Fabrike duvana Niš ostao bez posla, novac od otpremnine uložio je u ovaj objekat, nabavku opreme, podizanje plantaža bilja potrebnog za proizvodnju organskog đubriva.

Uzgajanje lekovitog bilja i proizvodnju đubriva rade sezonski. Angažuju i sezonske radnike, sarađuju sa seljacima koji proizvode bilje i glistenjake. Dragica kaže da su svi povezani i da ne mogu jedni bez drugih. Proizvodnja đubriva traje od februara do juna, tako da proizvodne linije trenutno miruju. Od maja do jeseni uzgajaju bilje, u decembru nema posla i tada planiraju. Najviše đubriva proda se u proleće, a u jesen tražnja počinje oko 20. septembra. Imaju dvadesetak cisterni u kojima ima dvadeset do trideset hiljada litara đubriva.

Dragica kaže da se sve ovo slučajno izdešavalo. Njeno interesovanje za zdravu hranu počinje 1997. godine kada je srela Josipa Malnara (o kojem smo pisali), koji je dobar poznavalac ove oblasti.

– Josip mi je predložio da posadimo nešto po kalendaru. Ja ništa nisam razumela, ali nekako mi se ideja dopala i htela sam da u slobodnom vremenu pokušam nešto novo. Nešto mi je govorilo da će to biti moj životni put. Krenuli smo da sadimo baštu kod moje majke u selu Bučić kod Merošine. Ispoštovali smo sva pravila i zasadili kulture koje se u to vreme nisu sadile – brokoli, prokelj, kineski kupus, salatu endeviju, rukolu, tikvice, kelerabu, sve ono za šta smo mogli da nađemo organsko seme. Odemo porodično na more, za to vreme moja majka je brinula o zasadima, a kad smo se vratili, imali smo šta da vidimo – rezultati su bili očaravajući. Salata endevija je bila ogromna, brokoli, prokelj izvrsni. Pitala sam majku zašto to niste brali, a ona kaže – mi to ne znamo da kuvamo. Počeli smo da upoređujemo i videli smo da to zaista ima drugačiji miris i ukus.

– Sledeće godine smo opet zasadili baštu, počela sam da brinem o njoj, vodila sam dnevnik, zapisivala. Radio Niš je pozvao mene i Josipa Malnara da vodimo emisiju „Biljke u službi zdravlja, lepote i ishrane“ u okviru programa „Zona ozona“. Tu emisiju smo radili pet godina, pokušavali smo da edukujemo ljude, da ih posavetujemo kako da sade po kalendaru. Susret sa Josipom bio je presudan što se tiče biodinamike u poljoprivredi, jer sam prvi put čula za nešto što nije postojalo na ovim prostorima. Mi smo bili misionari, išli smo od sela do sela, od gazdinstva do gazdinstva, od njive do njive, od bašte do bašte, učili ljude kako se proizvodi zdrava hrana, priča Dragica.

Organska đubriva u to vreme skoro niko nije proizvodio. Postojala su neka slična. Ideja joj je, kaže, sinula. Probnu proizvodnju započela je u Draganovom rodnom selu.

– Prvi rezultati su me fascinirali. Videla sam da proizvodnja organskog đubriva može da prođe bez volta struje. Gde god na planeti ima čiste vode, lekovitog bilja i malo zemlje, možete da napravite čudo. Brala sam bilje po kalendaru i uzimala maksimum iz njega. Ako mi je bio potreban silicijum, koji je veliko zaštitno sredstvo protiv gljivičnih oboljenja, ja sam znala koju biljku da uberem i u koje vreme u njoj najviše ima silicijuma. Isto tako, i ako mi je potreban magnezijum, gvožđe, natrijum, kalijum, fosfor. Izučavala sam biljke koje imaju najviše tih minerala i onda sam ih kombinovala na razne načine i pravila đubrivo. Prvo organsko đubrivo napravila sam 2001. godine. Od 1998. do 2001. stalno sam eksperimentisala, analizirala, istraživala, sve u saradnji sa Institutom za zemljište iz Beograda. U tome mi je mnogo pomogla Irena Zdravković iz Instituta, objašnjava stručno Dragica.

Posle četvorogodišnjih analiza i ispitivanja, Dragica je pronašla svoju formulu. Godine 2005. je registrovala Poljoprivredno gazdinstvo „Mitić“ i počela proizvodnju. Da bi mogla da izvozi i distribuira đubrivo otvorila je i firmu „Fito Mit Tim“. U to vreme u Srbiji je bilo tek nekoliko proizvođača organskog đubriva. Dragica kaže da sastav đubriva nije konstantan i da zavisi od godine do godine. Ako jedne godine nema neke biljke ili je nema dovoljno, onda koristi zamenu. To znači da receptura nije stroga, ali svakako podrazumeva lekovito bilje i čistu izvorsku vodu. Desetak stručnjaka bilo je uključeno u pročišćavanje vode. Da bi đubrivo imalo i zaštitnu funkciju, dodaju se minerali. Tečni Ekosoil je hrana za biljku, preventivno zaštitno sredstvo i sirovina za granulirano đubrivo čiju podlogu 60 posto čini glistenjak. Glistenjaci su kontrolisani od švajcarske kuće IMO. Tečno đubrivo se ugranulava i dodaje se puno minerala. Dragicu posebno raduje proizvodnja namenskih đubriva.

– Volim kad čovek dođe i kaže mi da ima hektar zemljišta, da želi da zasadi, recimo, jagodu i zatraži odgovarajuće đubrivo. Najpre uradim analizu zemljišta, vidim šta nedostaje, da li je zemljište kiselo ili nije, napravim ravnotežu, sredim PH, jagoda najviše traži azota. Isto tako za lešnike. Volim da vidim da li je područje ravničarsko ili brdsko, u kom je delu, na kojoj strani. Mnogo se radujem kad neko proizvodi organsku hranu. To znači da će neki bolesnici da je pojedu i da će im biti dobro, da će se zaštititi životna sredina, da će se proizvođač lepo osećati u tom ambijentu. Kad prodam đubrivo, godinu dana radim sa ljudima, idem, pitam, zovu me, edukujem, jer to je proizvodnjakoju do sada nisu videli, navodi naša sagovornica.

Nažalost, dodaje, ljudi su uspavani, malo njih je spremno za ovakvu proizvodnju, plaše se da ne budu na gubitku. Na sreću, ima i dosta onih koji vole zdravu hranu. Druže se, razmenjuju iskustva. Po Dragičinom mišljenju, mi smo potencijalna snaga za organsku poljoprivredu, ali u Srbiji je takva proizvodnja u začetku. Količina đubriva koju proizvede njeno gazdinstvo nije dovoljna ni za pet-šest sela, a gde je cela Srbija, pita ona.

Kaže da bi volela da mnogi ljudi sa sličnom proizvodnjom i idejama dođu da porazgovaraju, da razmene iskustva, da pomognu ovoj zemlji da proširuje proizvodnju zdrave hrane. Jer, razmišlja ona, kada je zdrava hrana, zdravo je i stanovništvo, a kada je zdravo stanovništvo, zdrava je svest, više možemo da radimo. Najlepše je živeti u zdravoj i srećnoj zemlji.

Naša sagovornica ističe da u svakom našem selu postoje uslovi za neku proizvodnju, ali nam nedostaju ideje. Kada je sa suprugom otišla u obližnje selo Vukmanovo, rekla mu je:

– Pogledaj Dragane, ovo je mala Švajcarska, ali ljudi ne znaju šta da rade, jedva sastavljaju kraj s krajem. Bili smo na nekoj proslavi i ja sam domaćinima rekla da me pozovu preko zime, kada imaju slobodnog vremena, i ja ću im garantovati da će najmanje deset poljoprivrednih gazdinstava dobiti sopstveni proizvod kojeg nema na tržištu. Imaćete markicu da je to vaš proizvod, moći ćete da radite koliko god hoćete. Čovek me pita – šta mi to imamo? Pa, imate njive, ali ih ne koristite na pravi način. Došla su neka druga vremena, sadite kulture koje se sada traže. Sejte kukuruz za svoje potrebe, ali ne možete da ga prodate. Sada se traži lekovito bilje, lan, žitarice bez glutena, proizvodi za jačanje imuniteta, za zdravlje, organska zimnica, ispričala nam je ova preduzimljiva žena.

Mitići su učesnici više prestižnih sajmova u zemlji i inostranstvu. Posredstvom Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia organika“ dva puta su učestvovali na jednom od najvećih sajmova organske proizvodnje u Nirnbergu „Biofah“ 2011. samostalno i 2012. godine udruženo na štandu Srbije. Na Novosadskom sajmu 2010. godine dizajn kese za Ekosoil đubrivo je dobio prvu nagradu. Okitili su se i zlatnom medaljom za kvalitet i inovacije.