На површини од 62 хектара, у селу Деч код Пећинаца, налази се 27.000 садница леске које су прошле године донеле принос од 45 тона лешника. До августа, у плану је постављање прерадног центра који ће омогућити пуну оперативност, унапређење производње и ширење сарадње са страним компанијама, каже Александар Петровић, сувласник и један од оснивача компаније

На идеју да гајим лешнике дошао сам после чланка који сам прочитао у „Илустрованој политици“ пре отприлике 15 година. Тада сам желео да се бавим пољопривредом и планирао да уђем у воћарску производњу, а двоумио сам се између лешника, ораха, кестена и лековитог биља. Након те репортаже о лешницима, производњи и потенцијалима код нас, као и о неискоришћеним ресурсима у нашој пољопривреди, прилично сам се заинтересовао за лешник.

Овако о почецима узгајања лешника говори Александар Петровић, сувласник и један од оснивача компаније „Hazelnut & Leska d.o.o.”. Он је са још двојицом сувласника, Жељком Милићевићем и Слободаном Јовановићем, и страним партнерима – америчком „ТЦТ Групом“ која је данас постала домаћи инвестициони фонд „Вилијам Кортинхауер“, 2004. године основао фирму и подигао плантажу лешника у селу Деч код Пећинаца, на тридесетак километара од Београда.

У разговору који смо за Економетар водили у београдској канцеларији компаније, Александар каже да је желео да се бави нечим што је исплативо и да гаји воће коме погодује овдашње поднебље.

– Код нас постоје идеални климатски услови који максимално погодују гајењу лешника. Једноставно, лешник код нас добија све што му је потребно, осим довољне количине воде, па је због тога потребно урадити систем за наводњавање. Температура, влага и сви остали параметри су апсолутно феноменални и то би требало искористити – истиче Петровић.

Када је проучио сву доступну литературу, Александар је кренуо по Србији са намером да купи – или „украде“ – знање, али је наишао на проблем: није имао шта од кога да преузме! Наилазио је на професоре који су се бавили теоријом и „преписивали докторате од пре 70 година“, или на људе који су радили експерименте са лешником, али само у виду занимације. Такође је срео и оне који „апсолутно ништа не знају, али желе да продају своје незнање за велики новац“.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
• МБА ПРОГРАМ – КАТАЛИЗАТОР ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ Велико интересовање за стипендије
• НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (5) Развијајте пријатељске односе са купцима
• ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Предузетничка улога државе – кинеско искуство
• Следећи број Економетра излази 8. априла 2014.