Vlada Grčke je prošle godine usvojila paket fiskalnih mera za period od 2018. do 2021. godine koji uključuje nastavak privatizacije velikih javnih preduzeća, smanjivanje penzija i obaranja nivoa neoporezive zarade, dakle povećanje poreskog zahvatanja. To nisu signali stabilizovanog budžeta, pa bismo mogli da zaključimo da će neki oblik „nadzora“ spolja i dalje biti prisutan

Milan Igrutinović

Grčka, koja osam godina primenjuje mere štednje, i dalje je zavisna od evropskih paketa pomoći. Zašto kriza na Egeju toliko dugo traje, sa kojim izazovima, i zašto smo oguglali na vesti o štrajkovima na ulicama Atine, kojih često ima? Milan Igrutinović, saradnik-istraživač u beogradskom Institutu za evropske studije, kaže da Grčka, nažalost, prošlih godina nije uspela ni da smanjene plate, shvaćene kao smanjeni trošak za kompanije, pretvori u uspešniji ekonomski scenario, kako bi generisala jasniji i održiviji rast. S obzirom na to da u avgustu 2018. ističe aktuelni program pomoći, sagovornik Magazina Biznis naglašava da će grčke finansije nastaviti da budu pod znatnim spoljnim i unutrašnjim pritiskom, čak i ako Trojka (MMF, Svetska banka i Evropska komisija), smanji svoju rigoroznu kontrolu.

– Vlada Grčke je prošle godine usvojila paket fiskalnih mera za period od 2018. do 2021. godine koji uključuje nastavak privatizacije velikih javnih preduzeća i, recimo, mere smanjivanja penzija i obaranja nivoa neoporezive zarade, dakle povećanje poreskog zahvatanja. To nisu signali stabilizovanog budžeta, pa bismo mogli da zaključimo da će neki oblik „nadzora“ spolja i dalje biti prisutan, kaže Igrutinović.

• Šta je bila alternativa merama štednje? Odnosno, da li je alternative u ovom slučaju uopšte i bilo?

– Jedina alternativa je bila izlazak iz evrozone, time gotovo izvesno i iz same EU (prema većini pravnih mišljenja izlazak samo iz evrozone je nemoguć), i uvođenje sopstvene valute – drahme – i potom vođenje nezavisne monetarne politike, gotovo izvesne devalvacije u odnosu na početni odnos prema evru. Problem je u tome što je politička cena takvog koraka ogromna i niko od autoriteta u Grčkoj to nije zagovarao ni na početku krize pre već 10 godina, ni 2015. a ni danas.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• REZULTATI PROGRAMA „ENERGIJA ZNANJA“ NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE: Spojili fakultetsko znanje i kompanijsko iskustvo
• ANALIZA MMF-A O STANJU I IZGRADNJI INFRASTRUKTURE U NAŠEM DELU EVROPE: Zapadni Balkan najsporije sustiže nivo razvoja EU
• TV SLIKE I PRILIKE: Srpski biznismen na malom ekranu
• BRITANSKA KOMPANIJA OBARA POSLOVNE REKORDE NA ZAPADNOM BALKANU: Mineco uložio 20 miliona dolara u 2017.
• DIPLOMIRANI INŽENJER PAVEL ČEJKA, DIREKTOR PRODAJE ZA INOSTRANA TRŽIŠTA U KOMPANIJI KOVOSVIT MAS, A.S. ČEŠKA: Kako će novi vlasnik oporaviti „14. oktobar“
• ZNAČAJ PRAVILNOG IZBORA STRATEŠKIH I IZVRŠNIH CILJEVA Kojim mušterijama su namenjeni vaši proizvodi
• PROMOCIJA TEKSTILNE INDUSTRIJE I POSLOVNI SUSRETI: Balkan tekstil sajam 2018
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (5) Veliki darodavac – srpski Nobel
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2018.