Мала и средња предузећа остварују 65,5 одсто укупног промета и у њима ради око 60 одсто свих запослених у Србији. Држава ће у подстицање предузетништва уложити 165 милиона евра, а до краја године преко Европског фонда за југоисточну Европу у МСП ће бити пласирано још 10 милиона евра
У сектору малих и средњих предузећа у току су значајне реформе и држава чини много тога да се створе повољнији услови за кредитирање малог бизниса и отвори што већи број радних места. МСП представљају највиталнији и најефикаснији део привреде Србије. Ова предузећа остварују 65,5 одсто укупног промета и са 55 одсто учествују у укупној бруто додатој вредности домаће привреде.
У периоду од 2001. до 2005. године број малих и средњих предузећа повећан је за 8,15 одсто, а предузетника за 12,19 одсто. Унапређена је регулатива и временски скраћен поступак регистрације, а значајна средства уложена су у кредитирање овог сектора. Уз повољније услове за кредитирање и подстицај развоја малог бизниса који омогућавају држава, банке, али и стране донације, лако би се могло десити да се ове године премаши прошлогодишња бројка од 10.500 новооснованих фирми у Србији. У првих девет месеци ове године регистровано је око 8.000 нових привредних друштава и око 35.000 предузетника.
Новим мерама владе из средстава Националног инвестиционог плана за подстицање предузетништва, запошљавања и привредног развоја у овој и 2007. години биће уложено више од 165 милиона евра. Поред новца који улаже у развој бизниса, држава је, да би олакшала пут до кредита, основала Гаранцијски фонд који гарантује за позајмице које банке одобравају малим и средњим предузећима и предузетницима.
У овај сегмент привреде ушле су и донације. Малом предузетништву омогућен је приступ кредитима из донаторских средстава у вредности од преко 100 милиона евра. Поред тога, уз помоћ Европског фонда за југоисточну Европу (EFCE) који је недавно званично у Србији почео да ради и који ће до краја ове године инвестирати још десет милиона евра, микро и мала предузећа имаће још већу шансу да добију повољније кредите.
Богата је и понуда банака за кредитирање МСП. Разлике постоје у износима, роковима и брзини одобравања позајмице. Банке, поред државе, представљају значајан ослонац овог дела привреде и могу доста да учине на побољшању миљеа за пословање малих и средњих предузећа.
Помоћ државе
У наредне две године држава још озбиљније намерава да предузетницима и фирмама пружи значајну финансијску подршку за развој предузетништва. Средствима Националног инвестиционог плана (НИП) у пројекте подстицања предузетништва, запошљавања и привредног развоја биће уложено укупно 165 милиона евра, чиме би требало да се постигне равномернији регионални развој и већи привредни раст. Новац ће бити уложен у нове пројекте који ће постићи најбоље резултате у домену запошљавања, извоза и привредног напретка. У оквиру НИП-а око 46 милиона биће уложено у развој индустријских зона и паркова, 20 милиона у привлачење директних страних инвестиција, а по 15 у подстицај извоза и развој неразвијених подручја. Уз то, за кредите за започињање бизниса превиђено је седам милиона евра, за микрокредите за самозапошљавање десет, за оснивање пословних инкубатора три и за развој комуналне инфраструктуре 35 милиона евра.
Искуства привредника
На свечаној промоцији почетка рада канцеларије EFCE у новој згради Народне банке Србије, средином октобра, присуствовали су и клијенти банака који користе средства преко ове кредитне линије. Власник графичког предузећа „Перенчевић“, клијент Прокредит банке, и Сава Јојић, власник Агрине из Руменке код Новог Сада, корисник позајмица Кулске банке, говорили су о својим досадашњим искуствима приликом задуживања.
Директор графике „Перенчевић“ до сада је користио шест кредита у Прокредит банци за развој предузећа. Истакао је да је позајмицу за машину без које не би могли даље да послују, добио у року од пет дана. После тога су се одлучили за још четири позајмице и за неколико година повећали број запослених на десет радника. Пословање су развили на тржиштима Београда, Ваљева и Шапца, а власник Перенчевић тврди да је пресудну улогу у њиховом пословном успеху одиграла управо Прокредит банка.
Сава Јојић, власник Агрине из Руменке, почео је пословање пре 16 година са три радника, а данас запошљава око 70 људи. Развио је пољопривредну производњу на 1.680 хектара земље, на којој гаје пшеницу, кукуруз, соју, шећерну репу, а посао је проширио и на туризам, некретнине и воћарство.
Први кредит узели смо од Кулске банке за куповину комбајна 2002. године у износу од 100.000 марака и то је представљало прекретницу у нашој производњи. Затим смо се краткорочно задуживали више пута за куповину обртних средстава, али се трудимо да сваки кредит уредно враћамо. Ипак, кредити су нам врло скупи, а радницима у пољопривредној производњи није лако да зараде паре за отплату камате. Очекујемо да се створе повољнији услови за кредитирање и да нам надлежни омогуће погодан приступ државним фондовима без мита и корупције, као и стабилан динар, како би предузетници могли лакше да послују, рекао је Јојић.
На недавно одржаном годишњем састанку представника владе Србије и Европске комисије о примени принципа европске Повеље о малим и средњим предузећима и напретку који је Србија остварила у тој области позитивно је оцењено убрзање и поједностављивање услова за оснивање малих и средњих предузећа. У прилог тим оценама иде и податак да је прошле године у сектору МСП број запослених повећан за преко 50.000 и да је достигао цифру од 810.000. У 2005. мала и средња предузећа чинила су 99,7 одсто свих предузећа и запошљавала око 60 одсто укупног броја запослених. Само преко Фонда за развој Србије у претходне две године пласирано је 50 милиона евра годишње за финансирање инвестиционих пројеката МСП, којима су обезбеђени нови програми, модернизација, боље коришћење капацитета, излазак на нова тржишта и отварање око 14.000 нових радних места годишње.
И поред оствареног напретка треба још доста тога да се уради. Државни план је да се у 2007. години настави са подстицањем развоја малог бизниса, али и да се покрене шири, школски програм образовања за стицање предузетничких вештина.
Закључено је да је Србија остварила значајан прогрес у примени Повеље и успостављању система у чијем су центру управо мали предузетници. Држави преостаје да ради на усвајању и примени европског законодавства, јер земље које желе да постану чланице ЕУ морају не само да испуне критеријуме, него и да на време припреме своју економију како би издржале притисак којем ће у ЕУ бити изложене.
Гаранцијски фонд
Да би привредницима омогућила сигурнији пут до кредита држава је основала Гаранцијски фонд пре нешто више од две године. Од тада предузетници који имају идеју за добар посао, а немају новца да је реализују, могу да рачунају на помоћ. Јер, људи који немају новац, или непокретности којима би гарантовали враћање кредита код неке банке, а имају реалан план о покретању приватног бизниса, могу да се ослоне на Гаранцијски фонд који ће стати иза њих. То значи да више не постоје материјалне препреке да се добре идеје преведу у добар бизнис, истичу у овом фонду. Циљ Гаранцијског фонда је, како наглашавају, да подстиче развој малог и средњег предузетништва у Србији и да омогући предузетницима, пољопривредницима и предузећима приступ тржишту кредита, како би могли да се развијају. Фонд издаје гаранције банкама, односно покрива део ризика банака приликом одобравања кредита МСП у висини од 50 до 80 одсто, али за позајмице чија годишња камата није већа од десет одсто.
– Помажемо предузетницима који немају средстава, али и банкама да лакше донесу одлуку о кредитирању МСП. Банке имају озбиљне критеријуме приликом одобравања кредита, па Гаранцијски фонд релаксира банке приликом доношења одлуке, јер је одобравање дугорочних кредита прилично рискантан посао. Приватни предузетници немају довољно искуства, па финансирање њихових пројеката носи и ризик за банке. Проблеми настају и ако предузетници немају довољно средстава за обезбеђење кредита. Гаранцијски фонд реагује управо у тим граничним ситуацијама у којима се банка колеба да ли ће да одобри кредит и да стане са својом гаранцијом, како би покрила ризик банке, објашњава Милисав Тијанић, директор Гаранцијског фонда.
Фонд за финансирање развоја
Европски фонд за југоисточну Европу EFCE је рангиран међу највеће светске фондове за финансирање развоја чија се основа капитала састоји из средстава донатора и обједињених ранијих програма за развој и нових средстава међународних финансијских институција, као што су IFC, EBRD, КfW, FMO и приватних институционалних инвеститора. Фонд је основан у Луксембургу са капиталом од 220 милиона евра. Процене су да би до краја године капитал требало да се увећа на 250 милиона евра, а у наредне три године на 500 милиона евра. Промотор фонда је КfW, Немачка развојна банка.
Гаранцијски фонд је до сада склопио уговоре са 32 банке. Највише гаранција дато је за кредите које су предузетницима одобрили Комерцијална банка, Војвођанска, Национална штедионица, Хипо-Алпе-Адрија, Кулска банка. Наш саговорник каже да ће Фонд истрајати у настојањима да оствари сарадњу и са другим банкама и истиче да су банке са већинским страним капиталом које послују у Србији препознале свој интерес у сарадњи са Гаранцијским фондом.
– Банкама су наше гаранције добродошле, јер се за износ кредита који је обезбеђен гаранцијом, умањује основица за посебну резерву приликом класификације пласмана. Поред тога, добијају једно од најквалитетнијих обезбеђења за кредите, јер је реч о гаранцији наплативој на први позив. Наравно, не смемо заборавити и значајно умањење ризика, Јер, издавањем гаранција у корист банке Фонд на себе преузима ризик у износу од 80 одсто одобреног кредита, наглашава Тијанић.
Предузећима је гаранција Фонда корисна зато што им помаже да им банке одобравају кредите под повољнијим условима. Ово је нарочито важно за предузетнике који почињу посао, такозване старт ап пројекте, али и за мала предузећа која без овакве гаранције и даље тешко могу да добију кредит.
Гаранције су одобраване за кредите чији је рок отплате у просеку пет година. Најчешће су то били кредити за производњу и пољопривреду. Велики број гаранција које су одобраване за кредите од неколико хиљада до пола милиона евра односио се на куповину опреме.
Предност неразвијенима
За нешто више од две године Гаранцијски фонд је издао гаранције за кредите предузетницима и МСП предузећима у вредности од 18,6 милиона евра. У том периоду обрађено је 4.400 захтева за кредите вредне 127 милиона евра. Само за првих шест месеци ове године Фонд је позитивно оценио 676 захтева са гарантованим износом од 4,04 милиона евра, од којих је око 30 одсто из неразвијених крајева Србије. Приоритете у добијању државних гаранција које се дају само на зајмове са каматом нижом од десет одсто, имали су инвестициони кредити са дужим роком отплате. Највише кредита за које је до сада Фонд одобрио издавање гаранције били су са роком отплате од три године.
Едукација кадрова
У складу са променама на банкарском и финансијском тржишту Србије Гаранцијски фонд прилагођава своје пословање. Унапређују се активности и ради се на изради и примени процедура као и пружању ИТ подршке. Тим Гаранцијског фонда ојачан је и стручњацима из финансијског и банкарског сектора. Посебну пажњу поклањају едукацији и усавршавању запослених, а осим са банкама, Гаранцијски фонд сарађује и са различитим институцијама у Србији које имају сличну улогу. Посебно истичу сарадњу са Гаранцијским фондом АП Војводине са којим размењују радна искуства.
– У настојању да помогнемо равномеран развој привреде у Србији, предност смо дали неразвијеним подручјима и регионима. За кредите чији су корисници из неразвијених општина Фонд издаје гаранције у износу од 80 одсто потраживања по кредиту. У осталим случајевима Фонд гарантује до 50 одсто кредита. До сада су одобрене гаранције за пројекте из 28 региона, односно 163 општине. Водимо рачуна и о развоју појединих делатности, па приоритет дајемо прерађивачкој индустрији и пољопривреди, каже Тијанић.
Гаранцијски фонд настоји да предузетницима буде подршка у сваком погледу, између осталог и давањем савета и пружањем стручне помоћи, чак и пре него што се обрате некој банци за кредит. Саветују их шта од документације треба да прикупе и где то могу да ураде, како да на прави начин уобличе пројекат, и да се припреме да представе предузеће и пројекат банци.
Стране донације
Поред државе, у развој малог и средњег предузетништва у Србији значајно улажу међународне институције – Европска агенција за реконструкцију, Европска инвестициона банка, влада Италије, Немачка развојна банка КfW. Европска инвестициона банка је са две кредитне линије од 65 милиона евра утицала на побољшање услова за пословања малих и средњих предузећа, као и италијанска влада са 33 милиона евра. Однедавно је званично почела да ради и канцеларија Европског фонда за југоисточну Европу (EFCE).
И пре отварања канцеларије у Србији EFCE је за подстицање развоја кредитирањем малих и средњих предузећа, пољопривредника и домаћинстава инвестирао 42 милиона евра. Као Европски фонд за Србију (ESE) у нашој земљи је присутан од 2002. године преко линије КfW банке, а финансирале су га швајцарска и немачка влада, као и Европска агенција за реконструкцију. Отварањем канцеларије у Београду EFCE ће на српском тржишту активније деловати дугорочним финансирањем српских банака, које ће из тих средстава одобравати комерцијалне кредите превасходно МСП и микропредузећима, домаћинствима за изградњу и адаптацију станова и општинама. EFCE у Србији одобрава позајмице преко Комерцијалне, HVB, Прокредит, Кулске и Цептер банке, а годишње камате су око десет одсто. Процене су да ће у наредних пет година број одобрених кредита МСП и пољопривредницима у Србији порасти на 120.000, што ће омогућити отварање 30.000 нових радних места. Преко овог фонда биће одобрено и 30.000 кредита породицама за реконструкцију и модернизацију домова. Циљ је да се додатно активирају приватна средства великих размера и обезбеди континуитет досадашњој финансијској развојној подршци.
Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, средином октобра на отварању канцеларије EFCE, рекао је да су њиховим доласком у Србију, мала и средња предузећа добила шансу да лакше добијају позајмице, али ће банке и даље тражити чврсте гаранције за њихову редовну отплату. Он је подсетио да је у Србији преко НБС као агента, Европска агенција за реконструкцију до сада кредитирањем предузетничког сектора са 15 милиона евра помогла оснивање револвинг фонда чији је капитал данас 35 милиона евра.
Надлежни кажу да ће приоритети Србије након окончања приватизације бити управо подстицање директних инвестиција и развој малих и средњих предузећа.
Кредити банака
Пословне банке су спремне да кредитирају развој малих и средњих предузећа, али да им пласман средстава, ипак, буде сигуран или да ризик буде уз одговарајуће обезбеђење. Наводимо услове под којима неке банке у Србији одобравају кредите малим и средњим предузећима.
Комерцијална банка
Комерцијална банка одобрава дугорочне и краткорочне кредите малим и средњим предузећима из страних кредитних линија, али из сопственог потенцијала банке. Банка из сопствених средстава одобрава краткорочне кредите, чији износи и услови зависе од кредитне способности зајмотражиоца. Овердрафт кредите одобравају у износу од 50 одсто просечног дневног стања средстава на текућем рачуну у претходна три месеца, односно 20 одсто просечног оствареног месечног промета по текућем рачуну у претходна три месеца.
За финансирање трајних обртних средстава Комерцијална банка одобрава кредите на рок до 36 месеци уз грејс период до 18 месеци и каматну стопу од 8,95 одсто годишње и уз примену валутне клаузуле. Банка обрачунава и накнаду за обраду захтева у износу један одсто од износа одобреног кредита, накнаду за мониторинг од 0,25 одсто годишње на салдо кредита који се користи. Провизија за превремену отплату без сагласности банке је пет одсто од износа превремено отплаћеног кредита.
За кредитирање старт ап пројеката Комерцијална банка одобрава позајмице из свих кредитних линија под условима по којима се одобравају ти кредити. Висина каматне стопе на ове кредите креће се од шест до 12 одсто на годишњем нивоу уз примену валутне клаузуле.
Савети за предузетнике
Мирјана Закањи, заменик генералног директора Прокредит банке, саветује привреднике и предузећа која се задужују да висину каматне стопе упоређују са маржом коју могу да остваре у пословима за које узимају позајмицу. Уколико маржа може да подмири трошкове камате и остале пратеће трошкове пословања и да им остане профит након тога, предузећу је исплативо да узме кредит. Због тога је пословна политика Прокредит банке таква да само клијентима који могу да испуне ове захтеве одобравају кредите, како их не би презадуживали и нарушавали њихово пословање. Досадашња искуства ове банке казују да има много предузећа која могу да испуне ове услове у Србији, а у прилог томе сведочи и податак да сваког месеца исплате најмање 4.000 пословних кредита.
Каматне стопе су од 2000. године значајно смањене, па у банци кажу да су ретки случајеви у којима је предузећима могуће дати кредит уз двоцифрену камату.
Бојан Кодрић, извршни директор за послове са малим и средњим предузећима, објашњава да су каматне стопе у Србији одређене под утицајем више фактора – пасивне камате коју банке плаћају, стопом обавезне резерве банака за примљене депозите, класификацијом појединачних пласмана и стопама резервисања, али и утицајем конкуренције домаћих и страних банака.
– Камате на кредите биће смањене уколико се смањи стопа обавезне резерве и ако се банке законски „релаксирају” у погледу резервисања за потенцијалне губитнике. Камате ће бити ниже и уколико домаћа и страна конкуренција својим деловањем умањи постојеће камате. И у суседним државама су слични услови за одобравање кредита. У Хрватској су камате ниже за један до два одсто, док су у Словенији, која је члан Европске уније, камате изузетно ниске и крећу се од један до три или четири одсто плус еурибор, каже Кордић.
У Комерцијалној банци мала и средња предузећа поред краткорочних кредита најчешће користе позајмице за трајна обртна средства и кредите из кредитне линије Владе Републике Италије и Европске инвестиционе банке.
Иностране линије
Кредитну линију Владе Републике Италије Комерцијална банка одобрава у износу од 50.000 до 1.000.000 евра са роком отплате до осам година и уз грејс период до две године. Каматна стопа је 4,90 одсто на годишњем нивоу, а накнада за обраду захтева је један одсто од износа одобреног кредита.
Из кредитне линије Немачке банке кредите одобравају у износу од 5.000 до 50.000 евра на рок до 36 месеци и уз грејс период од шест месеци. Каматна стопа је од 9,50 одсто на годишњем нивоу за рефинансирање набавке основних средстава. За позајмице на рок до 18 месеци камата је од 10,50 одсто на годишњем нивоу за финансирање набавке обртних средстава, а накнада за обраду захтева је један одсто од износа одобреног кредита.
Комерцијална банка одобрава и позајмице из Кредитне линије Европске агенције за реконструкцију у износу до 200.000 евра на рок до пет година и уз грејс период до једне године. Каматна стопа је 4,50 одсто годишње, плус тромесечни либор и накнада за обраду захтева један одсто од износа кредита.
Из кредитне линије Европске инвестиционе банке одобравају кредите у износу од 40.000 евра, са роком отплате до 12 месеци и грејс периодом до три године. Каматна стопа је 3,9 одсто уз тромесечни еурибор. Накнада за обраду захтева кредита износи један одсто.
Комерцијална банка одобрава и робне кредитне линије за финансирање малих и средњих предузећа. Ове позајмице одобравају се из кредитних линија Дрезднер банке, линија банке Агрикола Монтована из Италије, кредитне линије Банке Антониана Паполаре венета из Трста, линија банке Аустрије, Будимпеште, Берлина као и кредитне линије Хрватске банке за обнову и развитак.
Прокредит банка
Прокредит банка је до сада исплатила више од 155.000 кредита у укупном износу од 687 милиона евра, а укупан број предузећа, која су корисници кредита, већи је од 100.000. Ова банка користи и кредитну линију EFCE, са укупним кредитним портфолијом у оптицају од око 30,4 милиона евра. Ова средства намењена су кредитирању МСП и програму стамбених кредита. Уговор између Прокредит банке и EFCE потписан је 2001. године, а Прокредит лизинг и EFCE сарађују од 2005. године. Просечна стопа отплате кредита у овој банци износи 99 одсто.
Процедура одобравања кредита у Прокредит банци је врло једноставна и почиње отварањем рачуна и предајом захтева за кредит предузетничке радње, правна лица и регистрована пољопривредна газдинства. Висина позајмице зависи од кредитне способности клијента, што утврђују службеници банке, а потребна је само основна документација о пословању фирме. Рок на који се одобрава кредит зависи од тога у шта ће новац бити уложен и креће се од пет година за дугорочне инвестиције до 10 година за куповину пословног простора. Када је реч о каматним стопама, њихова висини зависи од пословног односа који клијент има са банком, висине, рочности кредита и средстава обезбеђења.
Мирјана Закањи, заменик генералног директора у Прокредит банци, каже да у банци не праве разлике међу предузетницима по томе на који су начин регистровани и колико дуго раде. Сваки клијент је значајан и случајеви се посебно разматрају и нуде им се кредити који највише одговарају пословној ситуацији клијента.
– Клијенти који у потпуности усмере пословање преко наше банке највише и могу да очекују. У тим случајевима заједно са текућим рачуном одобравамо и дозвољени минус, издајемо пословну картицу и финансирамо кредит уколико клијент има такву потребу. Власницима радњи и предузећа нудимо позајмице за адаптацију пословног простора, стамбене, потрошачке кредите и личне кредитне картице без полагања високих депозита. Ово је добра прилика да клијенти штеде, а од 5. новембра почиње специјална акција у којој ћемо на штедњу понудити и 20 одсто веће камате него до сада, каже Мирјана Закањи.
У Прокредит банци имају добра искуства са предузећима која озбиљно измирују своје обавезе по кредиту. Очекују да ће се камате убудуће смањивати са привредним и политичким приближавањем Србије Европској унији, а у складу са тим биће ниже и марже у пословању предузећа. На тај начин ће и МСП предузећима бити лакше да донесу одлуке и узму кредит код банке како би проширили своје пословање.
Кулска банка
Дугорочно кредитирање МСП ова банка обавља из кредитне линије КfW у износима од 1.000 до 50.000 евра. Позајмице за инвестирање у основна средства банка одобрава на рок до пет година уз грејс период од шест месеци и уз ефективну камату од 10,70 одсто годишње. На овај начин финансирају и возила за предузећа (комби, теретни програм…). Из истих средстава Кулска банка даје позајмице за инвестирање у обртна средства у износу од 1.000 до 30.000 евра на рок до 18 месеци и уз ефективну камату од 9,40 до 11,04 одсто. Уз кредит од 2.000 евра преко Кулске банке могуће је набавити и фискалне касе и GPRS терминале за предузећа, уз отплату до 12 месеци и ефективну камату од 13,53 одсто годишње.
Кулска банка из сопствених средстава, између осталог, одобрава кредите за пољопривредну механизацију са роком враћања до три године и ефективном каматом од 12,63 до 12,97 одсто на годишњем нивоу. Средства обезбеђења су непокретности и менице, а пре него што се обрате Кулској банци корисници кредита треба да закључе уговор са дистрибутером Voset – Alpina International.
Експрес бизнис кредити
Сосијете женерал банка нуди експрес бизнис и експрес микробизнис кредите који су намењени предузећима и предузетницима који послују најмање годину дана. Они треба да су остварили пословне приходе веће од 8.000.000 динара, односно 4.000.000 динара у претходној години. Прелиминарна одлука о одобрењу кредита може се добити у року од 15 минута, а коначна у року од три радна дана. Износ експрес бизнис кредита је од 5.000 до 50.000 евра на рок до 12 месеци за кредитирање обртних средстава, а до 69 месеци за основна средства. Ефективна камата је од 9,45 до 15,67 одсто, а административни трошак од један до 1,5 одсто. Експрес микробизнис кредити износе од 2.500 до 3.000 евра са ефективном каматом од 14,17 до 18,93 одсто. Позајмице се одобравају на исти рок као и експрес бизнис кредити, уз административне трошкове од 1,5 до два одсто.
Да би добили кредит у Сосијете женерал банци зајмотражиоци треба да донесу завршни рачун за претходну, односно за две године уколико се тражи кредит на рок од 24 месеца и навише. Уз то попуњавају захтев за одобравање кредита, који се добије од банкара и предлог за обезбеђење. Као обезбеђење банка прихвата заложну изјаву над покретном и непокретном имовином. Позајмице до 10.000 евра одобравају се без обезбеђења уз лично јемство власника предузећа и менице предузећа, односно лично јемство предузетника и менице правног лица.
Позајмице за обртна средства и ликвидност малих и средњих предузећа Сосијете женерал банка одобрава у износу до 10.000 евра, без хипотеке. За износе преко 10.000 евра, као обезбеђење се може користити залога над покретним и непокретним стварима. Успостављање заложног права у овој банци обавља се брзо и једноставно.
Национална банка Грчке
Национална банка Грчке МСП и предузетницима најчешће одобрава кредите за финансирање обртних средстава и позајмице за куповину опреме и пословног простора. Услов за одобравање кредита је да предузеће ради најмање две године и да остварује добит у том периоду. Важно је и да фирма није била блокирана више од три пута, а укупно финансирање за обртни капитал, укључујући и кредит од НБГ банке не сме прећи 30 одсто укупних годишњих пословних прихода. Укупно финансирање опреме и пословног простора, укључујући и затражени кредит од ове банке, не сме да пређе 50 одсто укупних средстава годишњих пословних прихода предузећа.
Код кредита за финансирање обртних средстава НБГ банка обрачунава ефективну каматну стопу од 15,14 одсто годишње а у то су урачунате све провизије и накнаде, док код позајмица за инвестиције камата износи 15,47 одсто. Кредите за пословни простор и адаптацију одобравају на рок до 48 месеци, а враћање је могуће у једнаким месечним или тромесечним ануитетима. Грејс период је шест месеци, а учешће клијента је најмање 10 одсто. Трошкови обраде захтева су 20 евра, а административни трошкови износе 1,50 одсто. Уколико је обезбеђен депозит обезбеђење је 0,50 одсто.
Мирјана Вујадиновић
