Током 2006. године пријављено је око 17 одсто више слободних места него 2005, а запослење је нашло око 20 одсто више људи

Кључна новина у раду Националне службе за запошљавање састоји се у томе што је сада циљ изаћи у сусрет појединачним могућностима и потребама незапослених. То значи да саветник за запошљавање кроз индивидуални интервју са незапосленим долази до свих потребних информација и процењује реалну могућност да се човек запосли на локалном тржишту рада. Такав третман је за протекле три године имало 220.000 људи – каже Радован Ристановић, директор Националне службе за запошљавање.

Какве су садашње прилике на тржишту рада у Србији?

– Током 2006. године забележен је већи број оних који траже посао, упркос значајном повећању броја слободних радних места и броја запослених, у односу на исти период прошле године.

На евиденцији је нешто више од 900.000 људи. Сваки четврти незапослени има између 31 и 40 година, а сваки пети између 41 и 50, односно више од 50 година. Половина незапослених чека посао више од две године. Међу незапосленима је и даље највише неквалификованих радника. Током 2006. године пријављено је око 17 одсто више слободних места него у 2005, а запослење је нашло око 20 одсто више људи.

Шта незапослени могу да очекују кад дођу у Националну службу?

– Ми информишемо, саветујемо, обучавамо, пружамо подршку, олакшавамо процес запошљавања, али је најважније да сви они који траже посао схвате да су сами најодговорнији за решавање свог радног статуса. У Националној служби за запошљавање они ће бити обучени како да се представе послодавцу на најбољи начин – од тога како да напишу биографију CV, до тога како да се понашају током разговора за посао. Организовани су и такозвани клубови за тражење посла. Сада их је 12 на територији читаве Србије. Ту незапослени прво пролазе обуку у вештинама тражења посла, а потом имају прилику да у тражењу посла користе компјутере и телефоне у овим клубовима. Осмислили смо и програм такозваних виртуелних предузећа – симулацију стварног рада у предузећима где незапослени стичу вештине и искуства као да су радили у фирмама.

Како сарађујете са послодавцима?

– Национална служба за запошљавање сада је оспособљена да реагује на потребе послодаваца у року од 48 часова. У свакој филијали постоје задужени само за послодавце, а оформљене су и посебне јединице за рад са послодавцима. Да би се поспешио директан контакт послодаваца и незапослених, организују се и сајмови запошљавања. За три године одржан је 551 сајам у више градова у Србији, а посао је на овај начин нашло око 6.500 људи.

Социјални програми и збрињавање вишка запослених веома су важан посао у протеклом периоду. Каква је улога Националне службе?

– Организовали смо 13 транзиционих центара у читавој Србији како бисмо одговорили потребама људи који су у овом транзиционом периоду остали без посла. Организујемо преквалификације и доквалификације за послове који се траже. Организовали смо и мрежу од 20 пословних центара за подршку предузетницима – било да тако решавају сопствену незапосленост или да запошљавају друге.

У 2007. години ће из Националног инвестиционог плана бити ангажована значајна средства. Хоће ли и Национална служба за запошљавање имати свој део у том послу?

– Филијале Националне службе за запошљавање ступиле су у контакт са свима који су добили одобрење Републике Србије за финансирање јавних радова. Према њиховим захтевима НСЗ прави селекцију кадрова и у овој години се очекује да ће на јавним радовима посао добити око 3.500 људи. Већина њих, око 80 одсто, је неквалификована радна снага и док трају јавни радови добијаће надокнаду у висини минималне републичке зараде. Они са средњом стручном спремом добијаће за око 15 одсто већу накнаду, са вишом 30 одсто, а са високом стручном спремом око 45 одсто више од минималне зараде.

М. Л.