PREDLOZI ZA POBOLJŠANJE DOMAĆIH ZAKONA ZA RAZVOJ FILANTROPIJE: I dobročinstvo postaje digitalno

Iako je digitalna transformacija u korenu promenila način poslovanja, pravni okvir s teškoćom hvata korak sa aktuelnim razvojem. Međutim, digitalna transformacija ne utiče samo na biznise, već i na društvo u celini, uključujući i dobročinstvo. Da li su domaći zakoni spremni za ovo? Da li podržavaju razvoj filantropije u digitalnom okruženju, posebno donacijskog crowdfundinga?

autor: Biljana Dakić Đorđević,
izvršna direktorka Trag fondacije

Uz podršku USAID-a i Evropskog centra za neprofitno pravo, Trag fondacija i Catalyst Balkans su u prethodnih godinu dana sproveli istraživanja o crowdfunding praksama i pripremili predloge za rešavanje tekućih izazova (digitalnih) filantropskih davanja u zemlji i iz dijaspore.

U Srbiji postoji jedna donacijska crowdfunding platforma Donacije.rs, lansirana uz podršku USAID-a 2018. godine. Do sada su građani i kompanije preko ove platforme donirali skoro 600.000 evra za projekte od opšteg dobra. Pored toga, dostupni podaci nam pokazuju da su kampanje iz Srbije na globalnim donacijskim crowdfunding platformama u samo jednoj godini prikupile 265.000 evra.

Ovi iznosi možda ne deluju impresivno u poređenju sa velikim investicijama ili sa globalnim crowdfunding tržištem. Međutim, donacijski crowdfunding u Srbiji je važan, jer omogućava pristup novcu manjim, ruralnim zajednicama i pruža podršku oblastima koje su manje zastupljene u „tradicionalnoj“ filantropiji, kao što su obrazovanje, socijalne usluge ili kultura i umetnost. Projekti finansirani na ovaj način imaju jasan i dugoročan društveni uticaj (renoviranje učionica i kulturnih centara, nabavka opreme, podrška mladim talentima).

koautor: Miloš Janković, direktor za partnerstva
Catalyst Balkans (foto: Đurađ Šimić)

Konačno, u kriznim situacijama, donacijski crowdfunding omogućava brzu reakciju i mobilisanje resursa (prošle godine je u rekordnom roku prikupljena podrška za bolnice u COVID-19 žarištima).

Uprkos svemu navedenom, postoje brojne neizvesnosti i prepreke za pokretače kampanja, podržavaoce i platforme.

Neke od ovih izazova država može da reši odmah na vrlo jednostavan način. Prva promena bi pomogla prikupljanje sredstava za domaće projekte preko globalnih platformi.

Mnogi građani, organizacije i kompanije (uključujući one koje posluju u Srbiji, ali su deo međunarodnih grupa) žele da koriste globalne platforme kada doniraju za lokalne inicijative.

Kada domaće lice uspešno prikupi sredstva na ovaj način, često moraju da čekaju prenos sredstava sa platforme na svoj račun u lokalnoj banci bez vidljivog razloga. Razlog je taj što banke nemaju odgovarajuću šifru u Šifarniku osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom. Narodna banka Srbije može ovo jednostavno da reši dopunom Šifarnika i uvođenjem donacijske crowdfunding kampanje kao jednog od osnova za prenos sredstava.

Druga promena bi pomogla primenu člana 15 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji reguliše poreske olakšice za kompanije koje doniraju za opšte dobro. Ukoliko kompanija donira preko posredničke – crowdfunding – platforme, da li može da dobije poreske olakšice na sličan način kao u slučaju donacija direktno na račun primaoca? Odgovor nije jednoznačan pošto zakon reguliše samo za koje svrhe se može direktno donirati primaocu, koji je registrovan za navedenu svrhu.

Crowdfunding kao način doniranja nije postojao ni kao ideja u Srbiji kada je ovaj zakon donošen. Da bismo ove odredbe uskladili sa realnim stanjem, potrebno je samo da Ministarstvo finansija izda zvanično mišljenje kojim bi i donacije putem crowdfunding platformi bile tretirane kao pogodne za olakšice.

Ove dve promene mogu da budu učinjene odmah, ne zahtevaju izmene zakona i odmah bi imale i efekte na to kako kompanije doniraju i kako neprofitne organizacije i institucije (poput škola i bolnica) prikupljaju sredstva. Trag fondacija i Catalyst Balkans će se obratiti i Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija sa ovim predlozima.

Pored toga, postoje zakoni koje je srednjeročno potrebno dopuniti amandmanima, a tiču se platnih usluga, deviznog poslovanja, poreza na dohodak građana i poreza na imovinu. Usvajajući inovativne prakse i u dobročinstvu, i usklađujući pravni i fiskalni okvir, Srbija može, korak po korak, da bude deo savremenog sveta i pokaže regionalno liderstvo u digitalnoj transformaciji. Predložene izmene ne zahtevaju dodatna ulaganja i odricanja, a donose korist za sve.

Podelite ovaj tekst: