Banke u Srbiji zaradile su prošle godine ukupno 70,5 milijardi dinara, što je rekordna dobit nakon svetske ekonomske krize, pokazuju podaci edicije Finansije top časopisa Biznis i finansije
izvor: Tanjug
Predstavljanje edicije Finansije top
Međutim, brojke govore da je kreditna aktivnost banaka prema privredi krajem prošle godine bila manja za skoro tri procenta u poređenju sa decembrom 2017. godine.
Prema rang listi objavlјenoj u godišnjoj ediciji Finansije top, banka Inteza je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2018. godini, a na drugom mestu po oba pokazatelјa je Unikredit banka. Na trećem mestu prema ostvarenoj dobiti u prošloj godini po prvi put se našla Sosijete ženeral banka, koja odlazi sa našeg tržišta.
Prošla godina je bila znatno uspešnija za ceo finansijski sektor u poredenju sa 2017. godinom, navodi se u ediciji, ali su banke sa ukupnom dobiti od 70,5 milijardi dinara, što je rast od skoro 11 odsto u odnosu na godinu ranije, ostavile daleko iza sebe sve druge učesnike na domaćem finansijskom tržištu.
Upečatlјiv je i rast dobiti osiguravajućih društava koja je veća za više od trećine u poređenju sa godinom ranije, odnosno, porasla je sa 6,433 milijardi dinara u 2017. na 9,052 milijarde dinara u 2018. godini.
Finansijski lizing je prošle godine postigao tri puta bolјi rezultat nego prethodne, ostvarivši dobit od 1,501 milijardu dinara, dok su brokersko-dilerska društva zabeležila dobit od 9,988 milijardi dinara, ali uz smanjenje broja zaposlenih i poslovnih prihoda.
Društva za upravlјanje doborovolјnim penzijskim i investicionim fondovima su takođe ostvarila dobit (188 miliona dinara i 18 miliona dinara), ali je ona za 40 posto manja u odnosu na 2017. godinu, dok su faktoring društva iz minusa u 2017. godini, prošle godine prešla u pozitivno poslovanje i ostvarila dobit od 269 miliona dinara.
Kada je reč o ukupnoj aktivi domaćih banaka, ona je u Srbiji prošle godine iznosila 3.774,1 milijardu dinara (nepune 32 milijarde evra), što je rast od 12 odsto u odnosu na godinu ranije.
“Prvih deset banaka po veličini zauzima oko 78 procenata tržišta, a ovaj procenat je realno znatno veći kada se ukalkuliše ovogodišnje spajanje OTP i Vojvođanske banke i naročito ukoliko mađarska banka, kao što je najavila, preuzme i Societe Generale banku”, navodi se u analizi.
Sektor osiguranja je u prošloj godini takođe ostvario bolјe rezultate u poređenju sa godinom ranije.
Prošle godine je poslovalo 20 društava, koja su, navodi se, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) ostvarila ukupnu dobit od 9,052 milijardu dinara, u poređenju sa 6,433 milijarde dinara koliko je iznosio dobitak godinu ranije.
Ukupna premija porasla je za oko sedam odsto nominalno, odnosno 10 procenata realno, u odnosu na rast od 4,4 posto u 2017.
Tako je ukupna premija dostigla iznos od oko 100 milijardi dinara ili oko 845 miliona evra, prema preliminarnim podacima.
Premija neživotnog osiguranja porasla je za oko osam, što je takođe više nego u prethodnoj godini (6,6 odsto), a posebno je, kaže se, zanimlјiv rast od četiri odsto u životnom osiguranju, s obzirom na to da je u godini pre, ovaj segment ostvario pad od 1,6 procenata.
Vrednost novozaklјučenih lizing ugovora u Srbiji prošle godine porasla je za 16,9 odsto dostigavši ukupan iznos od 503 miliona evra, što je za 79 miliona evra više u odnosu na godinu ranije.
Najveća vrednost (226 miliona evra) je ostvarena u sektoru putničkih vozila, što je više za 41 milion evra u odnosu na godinu ranije, dok je vrednost novih ugovora u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila 173 miliona evra, odnosno osam miliona više u poređenju sa 2017. godinom.
Sektor mašina i opreme dostigao je vrednost od 101 milion evra uz porast od 29 miliona, a sektor nekretnina zabeležio je nižu vrednost novozaklјučenih lizing ugovora nego 2017. godine, tri miliona naspram devet miliona evra.
U prvom kvartalu ove godine, vrednost novozaklјučenih ugovora finansijskog lizinga je bila veća za 25 procenata, u odnosu na isti period 2018. godine.
Najzastuplјeniji je bio segment komercijalnih i teretnih vozila sa 38 odsto, dok je učešće putničkih vozila iznosilo 36, mašina i opreme 24, a nekretnina dva posto.
