Слушалац и говорник

Вешт слушалац избегава уверавање, наговарање, као и давање савета, осим ако га говорник то изричито не замоли

slusalac-i-govornikНајновије издање новосадске издавачке куће ASEE Books „ХР менаџмент: Појмовник од А до З“, аутора Дарка Ивековића, представља оригинално и инструктивно штиво које садржи 160 најважнијих појмова из области управљања људским ресурсима. Уз сагласност издавача (adizesbg@eunet.yu) Економетар преноси делове из ове књиге.

Активно слушање (енгл. Active Listening) једна је од техника вербалног комуницирања и важна вештина вођења. Сврха активног слушања јесте да подстакне говорника да слушаоцу открије своје мисли и осећања што је могуће опширније и детаљније.

Учинак активног слушања опажа се и на слушаоцу и на говорнику.

Слушалац:

показује емпатију према говорнику;
стиче говорниково поверење;
сазнаје више о говорниковом предмету;
сазнаје више о говорниковим осећањима, мотивима и разлозима;
сазнаје више о говорнику као личности.

Говорник:

препознаје слушаочеву емпатију;
ослобађа се напетости;
опажа да га слушалац прати озбиљно и са интересовањем што појачава мотивацију и осећај сигурности;
развија поверење у слушаоца и почиње да га доживљава као партнера, чак савезника;
тумачећи свој предмет слушаоцу, он бистри и властито виђење тог предмета, шири своје разумевање о њему и – ако је предмет разговора нека тешкоћа или проблем – повећава вероватноћу да ће током разговора добити идеју о начину његовог решавања.

Процес активног слушања је осетљив. До његовог прекида може да дође ако слушалац не поступа у складу са искуственим правилима. Вештина активног слушања је захтевна али може да се стекне и унапреди вежбом уз поштовање следећих искуствених правила.

Вешт слушалац:

користи невербалне реакције и говор тела: тиме говорнику демонстрира да му је пажња усмерена на садржај изговорених мисли;
парафразира: поновивши другим, сопственим речима говорникову мисао, слушалац показује своје разумевање и жељу да провери да ли је добро разумео изложено;
у прикладном тренутку говорнику предлаже да анализира могући даљи развој ситуације: слушалац тиме искорачује из говорниковог почетног оквира и поступно почиње да га ангажује да прошири обим дотадашњих информација;
демонстрира емпатију: то је даљи корак ка јачању поверења говорника и ширењу његове отворености;
у одговарајућем тренутку охрабрује и подстиче говорника да настави с казивањем, односно, да прошири и продуби оно што је већ рекао.

Вешт слушалац избегава:

уверавање, наговарање, као и давање савета, осим ако га говорник то изричито не замоли;
да изриче критике, похвале, коментаре, ставове или судове;
да демонстрира властито искуство, експертизу, речју – свој ауторитет;
да призива у сећање своја претходна сазнања о предмету или о личности говорника.

Анкетирање запослених (енгл. Employee Survey) јесте скуп поступака којима послодавац настоји да открије мишљења, уверења, ставове и осећања запослених о различитим видовима њихових односа. Анкете се разликују према критеријумима посматрања.

Према критеријуму обухвата, анкете се деле на оне:

које се спроводе на одабраном, ограниченом узорку испитаника; оне по правилу нису анонимне, што омогућава утврђивање корелације између појединих елемената о запосленима, на пример: старост, радни стаж, време проведено у организацији, време проведено на радном месту, пол, школска спрема, висина зараде, социјално порекло, категорија радног места и сл, те појединих налаза анкете. Овакве корелације су драгоцене за бројне и разноврсне статистичке анализе. У неанонимним анкетама увек остаје отворено питање до које мере испитаник одговара искрено и потпуно. Избор узорка је сложен задатак а одређују га врсте података које треба прикупити.
које не ограничавају број испитаника него, напротив, желе да их обухвате што више; анкете ове врсте су редовно анонимне – у њима се не истражује идентитет испитаника него се он скрива, о чему се сами испитаници унапред обавештавају. Тиме потенцијални испитаници стичу осећај веће сигурности за слободније одговарање на постављена питања, а и лакше доносе одлуку о свом учешћу у анкети. С обзиром на то да су анонимне, целовитост и искреност одговора су у оваквим анкетама на високом нивоу.

(Наставиће се)

Podelite ovaj tekst: