Srbija još nema dovoljno tržnih centara?!

Tokom vanrednog stanja šoping centri nisu radili najveći deo vremena. Jun je malo popravio sliku, ali u julu i avgustu se ponovo beleži pad poseta od 30 do 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos svemu, statistika kaže da naša prestonica vapi za još nekoliko tržnih centara: na 1.000 stanovnika Beograd raspolaže sa 186 kvadratnih metara trgovinskog prostora, Zagreb ima tri puta više – 580 kvadrata, a Varšava 850! Dakle, izgradnja se nastavlja

U toku je izgradnja šoping centra Galerija, u Beogradu na vodi

U vreme kada su mnogi posetioci tržnih centara bili u karantinu, samoizolaciji ili su jednostavno smanjili kretanje zbog straha od infekcije korona virusom, u ovom sektoru desile su se dve važne transakcije. U junu ove godine, u Beogradu je otvoren Beo šoping centar na Zvezdari koji se prostire na čak 130.000 kvadrata, a izraelski BIG CEE Srbija i zvanično je preuzeo Kapitol park u Rakovici koji je kupio prošle godine. Iako je kriza značajno pogodila ovaj privredni sektor, a tržni centri su bili potpuno zatvoreni od 22. marta do 8. maja, očigledno je da mnogi investitori očekuju njegovo brzo ozdravljenje ne plašeći se da je korona promenila naše stare navike i strasti.

Prema podacima Privredne komore Srbije, kada je u pitanju poslovanje tržnih centara, osim bioskopa koji su otvoreni tek 1. jula, sektor ugostiteljstva je zabeležio najveći pad prihoda, u proseku od 60 do 75 odsto. Taj pad bi bio još veći da restorani nisu mogli da vrše dostavu hrane za vreme vanrednog stanja.

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, Žarko Malinović, za Magazin Biznis kaže da trenutno svi šoping centri primenjuju strategiju smanjenja gubitaka u dogovoru sa zakupcima. Dodaje da je pad prihoda različit u odnosu na delatnosti.

“Tokom vanrednog stanja šoping centri nisu radili najveći deo vremena, te su prometi zakupaca bili na nuli. Jun je malo popravio sliku, ali u julu i avgustu, zakupci, kao i sami centri, ponovo beleže pad poseta od 30 do 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prometi su manji za 50 odsto”, upozorava naš sagovornik.

Na naše pitanje da li će korona kriza ugroziti ulaganja u šoping molove, Žarko Malinović objašnjava da je reč o dugoročnim investicijama, čija se evaluacija radi za višegodišnji period. “Najvažnije je da sačuvamo zdravlje, kako zaposlenih, tako i potrošača, kako bismo primenom preventivnih mera, vratili poverenje potrošača u ovakav vid trgovine”, napominje Malinović.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • ISTRAŽIVANJE POTVRDILO DA JE LIDL POSTAO PRVI IZBOR ZA VELIKI BROJ POTROŠAČA: Srbija se izjasnila – ”DA” za Lidlove proizvode
  • VLADA I PKS OTVARAJU ZAJEDNIČKU KANCELARIJU U JERUSALIMU: Čadež u Izraelu: Jača saradnja sa rastućom digitalnom zajednicom
  • DIGITALNI VODIČ: Pandemijsko zumiranje
  • PRIMENA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH PROCESA U RAFINERIJI NAFTE PANČEVO: Efikasnija prerada nafte zahvaljujući digitalizaciji
  • AJA JUNG, OSNIVAČ I DIREKTOR BEOGRADSKOG FESTIVALA IGRE: Počeo je drugi čin
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2020.
Podelite ovaj tekst: