Tema: MENADŽERI O EX YU: JUGOSFERA – PROJEKAT BUDUĆNOSTI ILI UTOPIJA

Objašnjavajući fenomen „Jugosfera”, poslovni ljudi iz nekoliko država nastalih iz bivše Jugoslavije, potvrdili su da su sve nove ekonomije patuljaste, pa će Evropa i svet moći da nas vide isključivo uz pomoć mikroskopa. Zato je regionalno povezivanje neminovnost a sličnost ekonomija prirodna

Još je engleski aristokrata lord Karington, posrednik u mirovnom procesu oko SFRJ, oktobra 1991. predložio plan carinske unije „za rešenje jugoslovenske krize“. I legendarni profesor ekonomije Branko Horvat je takođe tvrdio da je jugoslovenski tržišni prostor toliko međusobno povezan da jedni bez drugih ne mogu opstati. A onda je u leto 2009. godine, gotovo 20 godina posle početka kraja SFRJ, publicista i novinar engleskog „Ekonomista“ Tim Džuda napisao: „Jugoslavija je odavno nestala, međutim, na njenom mestu rađa se Jugosfera“. I, novi talas polemika, od osporavanja do odobravanja, pokrenut je.

Da li je, dakle, „Jugosfera“ moguća? Odgovore na takva i slična pitanja potražili su učesnici okruglog stola „Ekonomska saradnja na prostoru bivše Jugoslavije – mogućnosti i izazovi”, u okviru koga je vođen i panel „Jugosfera – projekat budućnosti ili utopija?“. Skup je organizovala Srpska asocijacija menadžera (SAM) 30. novembra u beogradskom hotelu Hajat, a uspešni privrednici iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije pokušali su da odgovore na pitanja od značaja za razvoj svake pojedinačne zemlje sa područja bivše Jugoslavije, ali i čitavog regiona. Na žalost, skupu nisu prisustvovali predstavnici Bosne i Hercegovine i Makedonije, iako je organizator, kako je objasnio Slobodan Vučićević, predsednik SAM-a, učinio sve da obezbedi predstavnike i tih država.

I ovoga puta Tim Džuda je ponovio svoj stav da je saradnja u regionu nezaobilazna i da su tržišta bivše SFRJ prirodno upućena jedna na druge.

– Najpre, jezik koji se nekada zvao srpskohrvatski razumljiv je na tržištu od 22 miliona stanovnika. Takođe, pojedine robne marke imaju komparativnu prednost, jer su već bile prisutne na tržištu i poznate su potrošačima bivše Jugoslavije – podsetio je Džuda.

To tržišno zajedništvo je, na izvitoperen način, prema rečima Džude, sve vreme bilo jasno kriminalcima koji su i tokom rata, a i posle razaranja, shvatali značaj regionalnog tržišta. Sa razvojem pravog i zdravog tržišta počelo je tek u prošlih nekoliko godina.

Opširnije u štampanom izdanju

Podelite ovaj tekst: