Zlatne poluge ne mogu da zaustave pad privredne aktivnosti, slomove na berzama i kolaps finansijskog tržišta. Tokom poslednjeg stoleća, zlato je čak bilo i uzrok jedne velike finansijske krize – i to one iz 1930. godine

Ben Bernanke bio je direktor američkih Federalnih rezervi (FED) u jesen 2008. godine kad je svet zapljusnula velika svetska kriza. Kad je posle nekoliko godina finansijska oluja prošla, a Bernanke smenjen, rekao je da se u septembru i oktobru 2008. godine dogodio najveći ekonomski slom u istoriji, uključujući i čuvenu Globalnu depresiju iz 1930. godine. U američkoj ekonomiji tokom poslednje decenije mnogo toga se promenilo, ali je jedna stvar ostala ista.

Amerika je bila i ostala najveći vlasnik zlatnih deviznih rezervi na svetu. Njihov nivo gotovo da je ostao nepromenjen i iznosi nešto više od 8.000 tona. To što je u svojim rezervama imao najveću količinu zlata na svetu, Benu Bernankeu nije pomoglo da spreči veliku svetsku krizu.

Iz toga je jasno, u slučaju velikih globalnih finansijskih nestabilnosti, zlato ne može biti zaštita od krize. Zlato u trezorima centralnih banaka samo čuva imovinu. Zlatne poluge ne mogu da zaustave pad privredne aktivnosti, slomove na berzama i kolaps finansijskog tržišta. Zanimljivo je da je jedan od naučnih radova o ulozi zlatnog standarda u izazivanju Velike depresije iz 1930. godine napisao upravo Ben Bernanke. Rad je objavljen 2004. godine, dakle četiri godine pre nego što se Bernanke našao u epicentru najveće svetske krize.

Kupovina zlata u pretkrizno vreme se, ipak, isplati. Jer, sa dolaskom krize skače cena ovog plemenitog metala. U trenutku kad sve ide nizbrdo, samo cena zlata raste, jer nijedna valuta nije sigurna. Međutim, zemlje koje imaju zlato u svojim trezorima neće izbeći krizu, ali će imati kakvu-takvu sigurnost da njihova imovina neće biti obezvređena.

Tom logikom se verovatno vodio i predsednik Aleksandar Vučić, kada je još pre nekoliko meseci izjavio: „Rekao sam Jorgovanki da mora da kupuje zlato“. Bilo je to u trenutku kada je Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio globalnu prognozu rasta sa 3,7 na 3,5 odsto i kada su neki svetski ekonomisti najavljivali dolazak nove krize „gore od one iz 2008. godine“.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• NOVA INVESTICIJA KOMPANIJE JAPAN TOBACCO INTERNATIONAL U FABRIKU U SENTI Tri miliona evra uloženo u novu proizvodnu liniju
• ALEKSEJ TIHONOV, DIREKTOR LANCA SNABDEVANJA ZA TRŽIŠTE JUGOISTOČNE EVROPE I ČLAN UPRAVLJAČKOG TIMA NESTLÉ: Distribucija je robotizovana, ali su granice problem
• ALEXANDRA OLIVERA KORICHI, DIREKTORKA DM SRBIJA I DM MAKEDONIJA: Iz dm inkubatora – na tržište
• DIGITALNI VODIČ: Savršene kamere pametnih telefona
• POČELO “NOVIH DEVET PRIČA” (NINE NEW STORIES) ER SRBIJE: Na prvom letu iz Beograda za Helsinki
• POSLOVNA SAZNANJA: Život vam mogu unaprediti 4 R
• NA DRUGOM FRIZERSKOM FESTIVALU U BEOGRADU PREDSTAVLJENA VRHUNSKA KREATIVNOST ŠIŠANJA: Dobar frizer je – umetnik
• TV SLIKE I PRILIKE: Ako kaniš pobediti ne smeš izgubiti…
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2019.