У Србији, нажалост, још постоји концепција државе као предузетника, па потпредседници Владе, министри и државни секретари активно вуку пословне потезе, попут преговора о субвенционисању пројеката страних инвеститора или конверзије државних потраживања у улог у приватним фирмама

Чини се да је у Србији светска финансијска криза искоришћена као изговор да се не ради ништа на плану институционалне реформе, па су се домаће власти усредсредиле на економску демагогију и такмичење у томе ко ће „обезбедити“ и најавити више кредита за ликвидност са повлашћеном каматном стопом. Све док се јефтина политичка популарност ставља испред свега другог, не постоји нити један једини разлог за оптимизам у погледу дугорочно одрживог привредног раста и бољег живота у Србији. Дакле, све зависи од тога које ће се економске и друге политике спроводити, односно какав ће бити темпо институционалне реформе у земљи. Од квалитета и постојаности пословног окружења у земљи, зависи и прилив страних директних инвестиција, а посебно оних гринфилд. Управо ту се јављају највеће препреке, а нарочито проблеми везани за градско земљиште и урбанистичку регулативу.

Овако је др Борис Беговић, професор економије на београдском Правном факултету и председник Центра за либерално-демократске студије, одговорио, у интервјуу за Економетар, на питање о томе како до више страних директних инвестиција, посебно гринфилд, које су веома битне за опоравак привреде и већи привредни раст.

• Уз све проблеме које сте споменули, шта се може очекивати у овој и наредној години?

– Једноставно не можемо да избегнемо оно што се дешава практично свим европским, односно источноевропским земљама (изузеци су, по свему судећи, Пољска и Чешка). Међутим, наш проблем није ова година – она је са становишта привредног раста већ одавно изгубљена. Наш проблем је како омогућити да Србија буде спремна да дочека „дан после“, време у којем ће глобална рецесија остати иза нас. Процењује се да ће у Србији привредни опоравак започети 2010. године са скромном стопом раста од вероватно око два одсто. За Србију је од изузетне важности да створи предуслове за дугорочно одрживе високе стопе привредног раста, а то су структурне и институционалне реформе. Јер, једино привредни раст представља одрживу основу за увећање благостања свих, па и оних најсиромашнијих.

Опширније у штампаном издању