НА СЕВЕРУ БАЧКЕ ВОЋАРИ ГАЈЕ И ЗОВУ ЗА ИЗВОЗ: Исплативије гајити зову него пшеницу

Зова је извозни артикал, јер се зрео плод користи за бојење хране, а посебно је Аустрија велики купац. Килограм се продаје по цени од 15 до 50 динара, у зависности од године, па произвођачи кажу да је исплативија и од јабуке и од житарице

Ото Ковач

У мају кад почне да цвета зова, многе домаћице ће по шумарцима и крај путева потражити жбун зове како би сакупиле цветове за укусан сок. Код воћара Ота Ковача је више од хиљаду стабала зове, а ипак ће његова супруга посећи тек неколико цветова, јер је њихов циљ да се ситне беле цвасти зове до краја августа претворе у зреле бобице које су тражена извозна роба.

У Србији је ова култура тек у зачетку, јер се једино на северу Бачке организовано сади зова на плантажама. Процењује се да је под стаблима зове укупно око 12 хектара, а од тога четвртина припада Оту Ковачу, саговорнику Економетра.

– Воћарска задруга „Прима“ је пре десетак година увезла прве сертификоване саднице зове. Идеја о гајењу зове проширила се из Мађарске где је ова делатност изузетно раширена на преко хиљаду хектара, јер зрео плод зове има вишеструку примену у прехрамбеној индустрији и козметици. Бобице зове користе се за органско бојење хране, а семе из бобице се цеди за уље које се даље користи у козметичкој индустрији, наводи Ковач који живи у насељу Хајдуково, на крајњем северу земље.

Након почетне недоумице, пре шест година и он је проширио своје газдинство засадима зове. Иначе, бави се гајењем јабука, његов воћњак простире се на 10 хектара, а зову је посадио на три хектара.

– Одабрао сам земљиште поред језера Лудаш, које сам наследио од баке, а код ње у дворишту увек је било самоникле зове. Ту је добра земља, са доста влаге коју зова воли, каже Ковач.

Грм зове није избирљив и не тражи посебну негу иако се у плантажном гајењу ради о племенитим, лиценцираним сортама, које се разликују од обичних, дивљих зова које расту по двориштима и крај путева. Ковач објашњава да земљиште прихрањује азотом, како би грм задржао своју бујност и кабасту грађу.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
  • АРАНЂЕЛОВАЧКИ ГРАФИЧАРИ ЗА УГЛЕД: Највећи произвођач етикета у Србији
  • БРАНКА ПУДРЉА ДУРБАБА, СЕНИОР ДИРЕКТОР ПРОДАЈЕ И КОРИСНИЧКОГ СЕРВИСА, VIP MOBILE: Желимо да будемо први избор и партнер
  • ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (5): Како користити посебне прилике у трговини
  • Следећи број Економетра излази 6. јуна 2017.
Podelite ovaj tekst: