СТАНИСЛАВ АЛЕКСАНДРОВ: Треба подстицати развој породичних фирми

За Бугарску је кључна фаза развоја МСП почела када је земља постала чланица ЕУ, захваљујући приступу европским фондовима. У земљи послује 393.000 МСП, од којих су 93 одсто микро предузећа, а влада подстиче развој иновативних фирми које улажу у високе технологије

Станислав Александров

Мала и средња предузећа (МСП) у Бугарској добро послују, релативно брзо се развијају јер су флексибилна и лако се прилагођавају условима пословања на тржишту. У сектору МСП послује око 98 одсто фирми, а највећи проблем у њиховом пословању представља финансирање. Убрзо након уласка Бугарске у ЕУ, почела је економска криза 2008. године и банке су веома пооштриле услове кредитирања. Истовремено, предузетници нису имали довољно знања како да аплицирају и користе средства из ЕУ фондова. То помањкање новца за улагање у развој веома се одразило на развој МСП. Бугарска је од 1990. на транзиционом путу, од централно-планске ка тржишној економији и парламентарној демократији и мада je тaj пут зaвршeн, joш пoстoји мнoгo прoблeма зa рeшaвaњe док земља дoстигнe eврoпски стaндaрд. Проблеми у пословању МСП на почетку њиховог развоја и сада су исти, само су на другачијем нивоу.

Ове информације сазнајемо од Станислава Александрова, првог секретара и руководиоца службе за трговинскоекономске односе у амбасади Републике Бугарске у Београду. Према његовим речима, у првим годинама транзиције постављени су темељи брзог развоја МСП, која су тада била усмерена на локално тржиште. Међутим, кључна фаза почела је када је Бугарска постала чланица ЕУ, 2007. године, јер су предузетници добили шансу да продају робу на велико, али захтевно тржиште.

– Од тада држава највише подстиче развој предузетништва, пре свега ИТ сектора, најчешће преко средстава из ЕУ фондова, која су веома корисна, али да би се испунили критеријуми за њихово коришћење неопходно је знање.

Процедура за добијање средстава из фондова је прилично компликована и зато је важно да предузетници схвате да сами треба да се информишу, ангажују стручњаке који ће припремити документацију за учешће у програму, а држава треба да им пружи саветодавну помоћ. Они морају уложити време и знање да би учествовали у ЕУ програмима. Поред тога, проблем предузетника је што не прате довољно трендове у западној Европи и мали део профита улажу у развој иновација и модернизацију. Високотехнолошка роба из ЕУ лако је доступна на бугарском тржишту, док домаће фирме нису довољно конкурентне. Ипак, у последњих пет година брже се развијају иновативна предузећа која улажу у високе технологије, јер влада подстиче њихов развој, каже Александров.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
  • АРАНЂЕЛОВАЧКИ ГРАФИЧАРИ ЗА УГЛЕД: Највећи произвођач етикета у Србији
  • БРАНКА ПУДРЉА ДУРБАБА, СЕНИОР ДИРЕКТОР ПРОДАЈЕ И КОРИСНИЧКОГ СЕРВИСА, VIP MOBILE: Желимо да будемо први избор и партнер
  • ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (5): Како користити посебне прилике у трговини
  • Следећи број Економетра излази 6. јуна 2017.
Podelite ovaj tekst: