Када би држава била више окренута нама, сваке године бисмо обезбеђивали позамашни девизни прилив, кажу у Лесковачком друштву повртара. Поврће са „јужне пруге“ стиже на трпезе Русије, Француске, Немачке, Америке и бивших југословенских република

Када су пре више од десетак година текстилна, дрвопрерађивачка и метална индустрија у лесковачком крају практично пропале, на хиљаде радника је остало без посла и средстава за живот. Многи, попут Славице и Драгана Јовановића из Злоћудова код Лесковца, са двоје деце и започетом изградњом куће, морали су, како кажу, да се хватају и за „вруће гвожђе“ само да би опстали.

– Славица као текстилна радница у фабрици „Зеле Вељковић“ и ја као столар у лесковачком Дрвном комбинату, нисмо имали новца за покретање неког бизниса за шта смо се школовали и што смо двадесетак година радили. Уз помоћ рођака и пријатеља сакупили смо нешто новца и из текстилне прешли у – „зелену индустрију“, каже Драган Јовановић, сада један од познатијих произвођача квалитетног лесковачког поврћа и извозник.

У разговору за Економетар он каже да је било веома тешко:

– Одрицали смо се свега, али тек након треће године, када смо постали „своји на своме“, мало смо предахнули и узели ваздух пуним плућима. Вратили смо позајмице, а деца, Ненад и Дејан, дорасли су да помажу. Тада смо почели да одвајамо средства за још већи обрт, односно изградњу наше „фабрике зелениша“.

Опширније у штампаном издању