Kasni je avgust, ogromna vrućina, mi iz taksija ulećemo na aerodrom u Tivtu, moj muž na rukama nosi našeg trogodišnjeg sina koga smo pre pola sata skinuli sa infuzije i, po savetu lekara, krenuli za Beograd. Puštaju nas preko reda u avion.
Piše: Marija Desivojević Cvetković
Za vreme leta Steva je kod mene na rukama, osećam kako mu temperatura raste i vidim da polako gubi svest. Po sletanju u Beograd, ponovo trčimo kroz aerodromsku zgradu, ispred nas čeka automobil i vozi nas pravo u bolnicu. Tamo mu mere temperaturu, prešla je 41, stavljaju ga na infuziju, a meni kažu da mogu da ostanem u sobi i da sedim pored njegovog kreveta…
Svega se sećam sa neverovatnom preciznošću, svakog detalja, svake reči koju sam čula ili izgovorila, sećam se mesta na kome sam sedela u avionu. Sećam se kako sam pribrano kupila karte za avion, organizovala auto koji nas je čekao na aerodromu, kako sam mirno lekarima u bolnici objašnjavala šta je sa detetom. I sećam se da sam, tek posle nekoliko sati, kada mi je doktorka potvrdila da je sve u redu, da su analize dobre i da ćemo za nekoliko dana izaći iz bolnice, kada sam njega videla da se budi i da me svesno gleda i komunicira, posle nekoliko dana u kojima nisam spavala i u kojima sam samo radila sve da pomognem svom detetu, počela da se tresem. I onda da plačem, i da dugo, dugo, nisam prestala…
Od tada je prošlo dvanaest godina. Stevan je danas divan i zdrav dečak od skoro 15 godina. Tog leta, dobio je na moru bakteriju koja je usmrtila nekoliko ljudi.
Često se prisećam ovog događaja. Pokušavam da razumem koji to mehanizam u nama omogućava da u izuzetno stresnim situacijama ostanemo pribrani, svesni, da reagujemo i delujemo bez panike. Kako je majka priroda mudro izvela to da roditelj isključi deo sebe koji je emotivan i sklon panici i radi ono što je za njegovo potomstvo najkorisnije. A da emocionalna reakcija dođe naknadno, kada se sve smiri.
Verujem da su se mnogi od nas susretali sa ovakvim situacijama: noćne vožnje u Tiršovu zbog rasečene dečije glave iz koje lije krv ili zbog iznenadne temperature koja preti da pređe u fras; hitno smeštanje u bolnicu roditelja koji je dobio sepsu, prilike u kojima smo hladne glave morali da donosimo brze odluke koje su možda spasle živote naših najdražih.
Takve se situacije dešavaju i na poslu, u vidu iznenadnih i velikih kriza, koje Taleb naziva crnim labudovima (ako niste, sada je idealan trenutak da pročitate izvanrednu knjigu Crni labud, Nasima Nikolasa Taleba). Ja se jasno sećam dve: finansijskog sloma koji se dogodio 2008. i u nekoliko meseci srušio celu svetsku ekonomiju, i, u slučaju kompanije u kojoj radim, Delta holdinga, decembra 2012, kada je njen predsednik uhapšen i onda narednih sedam meseci proveo u pritvoru, ostavivši rukovodstvo da brine o svim biznisima i o preko 6.000 zaposlenih.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
- BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
- ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
- INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
- MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
- NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
- ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
- STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
- NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
- TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.
