Posle ove pandemijske krize, može se očekivati smanjeni nivo globalizacije. Mnoge zemlje će se više oslanjati na lokalne izvore snabdevanja. Očekujem da će Evropa smanjiti svoju zavisnost od Istoka i azijskih zemalja. Zbog svog geografskog položaja, Srbija bi trebalo da iskoristi tu šansu, da postane jači partner evropskim privredama i da uđe u lance nabavke, a ima i drugih mogućnosti za razvoj

Ekonomski analitičari su podeljeni oko toga kada se može očekivati potpuni oporavak. Ako se dogodi manje loša varijanta, odnosno ako globalna ekonomija počne sa rastom već u četvrtom kvartalu ove godine, moguće je da se obim svetske ekonomije, koji je postojao na početku ove godine, dostigne u drugoj polovini 2021. godine. To su trenutno najoptimističnije prognoze. Većina analitičara, međutim, očekuje pun oporavak tek u 2022. godini.

Ovako je Miloš Vuković, ekonomista, portfolio i risk menadžer u jednoj od najvećih banaka u Kanadi, odgovorio na naše pitanje o tome kakva će biti, globalno posmatrano, 2020. godina i da li se puni oporavak može očekivati 2021. godine. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, ovaj vrsni poznavalac finansijskih i investicionih prilika na globalnom tržištu, tumači privredni i ekonomski okvir koji nam je nametnula pandemijska kriza i objašnjava:

– Ako dođe do delimičnog podizanja zabrana kretanja u većini zemalja do juna, to bi dovelo do povratka većeg broja radnika na radno mesto, kao i do otvaranja prodavnica, šoping molova i restorana. Uslužna industrija bi tako počela proces oporavka. Međutim, biće potrebno još dosta vremena da se podigne zabrana okupljanja većeg broja ljudi na javnom mestu. Socijalno distanciranje će i dalje biti na snazi. Dakle, inicijalni oporavak će biti brz, ali će biti potrebno dosta vremena da se postigne pun oporavak.

• Kako ocenjujete karakter ove zdravstveno-ekonomske globalne krize?

– Prvi put se svet susreo sa zdravstvenom krizom koja preti da preraste u veliku ekonomsku krizu. Odigrala se brzo i iznenadila sve. Teško je naći sličan primer u istoriji iz koga bismo mogli da učimo i da zaključimo šta sledi. Zato su svetska tržišta akcija tako dramatično reagovala, što se ogledalo u rekordnim padovima i skokovima u toku samo jednog dana. Pad ekonomske proizvodnje od 29 odsto koji se dogodio u martu ove godine, prevazišao je čak i pad od 26 odsto zabeležen u periodu 1929-1933. godine, tokom Velike Depresije! U martu 2020. godine u Americi je izgubljeno 10 miliona radnih mesta, a do kraja aprila taj broj će verovatno narasti na 35 miliona. Do kraja krize, neki predviđaju da će stopa nezaposlenosti dostići čak i do 30 odsto, što bi značilo preko 40 miliona nezaposlenih.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
• BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
• ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
• INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
• MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
• NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
• ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
• STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
• NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
• TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.