У Србију из дијаспоре годишње стиже три милијарде долара и то углавном неформалним каналима јер на провизију банака оде 20 одсто укупне вредности дознака, које се само малим делом користе за улагања

Многим земљама из дијаспоре притичу значајна средства кроз девизне дознаке које су, неспорно, добродошле не само за њихове примаоце већ и за укупну економију. Оне су, по правилу, други значајан извор средстава, одмах после страних директних инвестиција. Пошто се овај новац најчешће шаље неформалним каналима, потребно је преусмерити га у легалне, уз знатно ниже трошкове његовог трансфера, оцењено је на Међународној конференцији о дознакама коју је, у сарадњи са НБС, организовао швајцарски државни секретаријат за економске послове СЕКО (SECO). У том погледу Србија, која се сврстава међу 11 земаља по вредности новца који добија из дијаспоре, није изузетак.

Вредност дознака које годишње пристижу у Србију процењује се на три милијарде долара и оне се недовољно користе за инвестирање и започињање приватног бизниса. Ретко се шаљу званичним каналима, због високих провизија, па се користе углавном за набавку робе и реновирање кућа или станова – рекао је гувернер НБС Радован Јелашић.
А то је управо потврдило и истраживање о тржишту дознака између Швајцарске и Србије које је прошле године спровео СЕКО, на бази одређеног узорка у обе земље. Образлажући резултате овог истраживања, Мартина Мегрет, представница СЕКО, предочила је процену да су лањске дознаке из Швајцарске у Србију износиле 60 милиона швајцарских франака.

Чак 70 одсто анкетираних становника Швајцарске, који су српског порекла, новац шаље незваничним каналима. То се ради преко пријатеља који долазе на одмор или у посету рођацима, прековозача аутобуса, који за то добијају бакшиш, или директним давањем на руке. Пошиљаоци се одлучују за овакве канале јер сматрају да су поузданији, једноставнији и јефтинији.