Kako, kao posmatrač sa strane, vidi činjenicu da su oni koji su 2000. godine došli na vlast sada kažnjeni, zašto je sadašnjoj vladi lakše da se uhvati u koštac sa problemima za koje su dobrim delom sami krivi? Kako je proces privatizacije neuspešan po svim kriterijumima kumovao remećenju sistema vrednosti u Srbiji, zašto je uski sloj društva bio u mogućnosti da se relativno lako obogati – otkriva u razgovoru za Magazin Biznis Milica Uvalić

Milica Uvalić

Bolja budućnost je već delimično stigla, i pored toga što to niko nije spreman da prizna. Pre trinaest godina, odmah posle petooktobarskih promena, nestašice struje su bile svakodnevne, nije bilo mnogih proizvoda kojih danas ima u izobilju, nije bilo moguće podići sopstvenu deviznu štednju, nije bilo bankarskih kredita, nije se moglo ni pomisliti na putovanje u inostranstvo… i još mnogo toga. Ovako Milica Uvalić, ekonomista i profesor na Univerzitetu u Peruđi u Italiji, odgovara na pitanje kada će se našoj zemlji dogoditi bolja budućnost o kojoj govori u knjizi „Tranzicija u Srbiji – ka boljoj budućnosti“. „Nove vlasti su tada nasledile izuzetno teške političke i ekonomske uslove stvorene lošom politikom i izolacijom zemlje tokom cele jedne decenije“, pojašnjava.

– Naravno da ne možemo da osudimo politiku iz devedesetih za sve današnje nedaće. Bilo je puno grešaka i posle 2000. godine.

• Zašto rezultati nisu bili bolji?

– Krajem 2000. usvojen je neoliberalan model tranzicije. Uvođenje tržišne privrede ne znači da samo po sebi dovodi do optimalnih rešenja, u stvarnosti smo suočeni sa mnogim nesavršenostima tržišta, gde je neophodna aktivna uloga države. Tržišta neće dobro funkcionisati ukoliko nisu konkurentna, ne spreči se zloupotreba dominantne pozicije monopolističkih i oligopolističkih preduzeća, ne otklone se prepreke za osnivanje novih preduzeća. Korporacije neće dobro poslovati ako su mehanizmi upravljanja neefikasni i ako manjinski investitori nisu zaštićeni. Veliki deo realnog sektora srpske privrede nije restrukturiran zbog brojnih promašaja državne politike, a ne zbog nesavršenosti tržišta. Očekivale su se pozitivne promene kao uzgredan proizvod liberalizovanih uslova privređivanja, privatizacije, i veće makroekonomske stabilnosti, koje nisu usledile. U ovom trenutku ključni prioritet je ostvariti izvozno orijentisan model razvoja.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• FIAT TALENT POOL PROGRAM: Šansa za mlade inženjere
• DODELJENO 12 PRESTIŽNIH MBA STIPENDIJA USPEŠNIM SRPSKIM MENADŽERIMA: Stipendije za najbolje
• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ZA SUŠTINSKE REFORME: Sistemsko rešavanje urgentnih problema
• UNIKA OSIGURANJE OSTVARUJE CILJEVE POSTAVLJENE DO 2020. GODINE: Dobar start u 2013. i dinamičan rast
• BRITISH AMERICAN TOBACCO: KAKO BI IZGLEDAO SVET BEZ LEGALNE DUVANSKE INDUSTRIJE: U svetu nelegalno prodato 600 milijardi cigareta u 2012.
• DIRK OLIN, EKSPERT U OBLASTI DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA, GOSTOVAO U BEOGRADU: Sunce najbolje dezinfikuje
• XYZ PREMIUM FASHION STORE: Modno veče za pristupačni luksuz
• KOMERCIJALNO TRŽIŠTE NEKRETNINA U BEOGRADU I REGIONU: Oporavak uvek dolazi posle krize
• FILIP KOTLER, DŽON BOVEN, DŽEJMS MEJKENS: MARKETING U UGOSTITELJSTVU, HOTELIJERSTVU I TURIZMU (15): Definišite moć klijenata
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (5): Uživanje u poslu
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2013.