U razvijenim zemljama zapadne Evrope očekuje se pad BDP-a u 2020. godini od oko sedam odsto, u zemljama centralne i istočne Evrope od oko pet odsto, a u siromašnijim zemljama zapadnog Balkana, gde spada i Srbija, pad BDP-a od oko četiri odsto. Dakle, bogatije zemlje će verovatno imati nešto veći privredni pad, ali sve zemlje će u 2020. imati ozbiljnih ekonomskih problema, ocenjuju sagovornici Magazina Biznis

Nevidljivu ruku Adama Smita oborio je isto takav neprijatelj. Nevidljivi korona virus. I sve ono što smo o savremenoj ekonomiji znali, epidemiologija je preko noći demantovala. Postulati liberalne ekonomije prema kojima zemlja ne može da funkcioniše kao izolovano ekonomsko ostrvo, prema kojima su granice slobodne, a protok robe i kapitala neometano teče, minulog proleća potpuno su suspendovani. Zemlje su se zatvaranjem granica okrenule sebi i oslonile samo na sopstvene resurse. Sada, kada se podvlači crta ispod pandemije, slobodno može da se kaže da je više njih bankrotiralo, nego što se inficiralo ovim opasnim virusom. Jer, distanca koja je ubijala virus, istovremeno je ubijala ekonomiju. Nesumnjivo je da su veći ceh platile veće i razvijenije privrede, ali da li će malim i nerazvijenim ekonomijama, ipak, biti potrebno više vremena da se oporave? Medicinskim rečnikom rečeno, ko će duže biti rekovalescent? Male ili velike ekonomije? Odgovor nije tako jednostavan.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da će sporiji oporavak imati zemlje u kojima je veći broj preduzeća otišao u stečaj, zemlje za čijim proizvodima se sporije oporavlja tražnja, kao i zemlje čiji je javni dug usled epidemije dostigao neodrživ nivo.

„Sporiji oporavak se očekuje u zemljama koje znatno zavise od priliva stranog kapitala, jer će u uslovima globalne neizvesnosti međunarodna mobilnost kapitala opasti. Sa druge strane, brži oporavak se može očekivati u zemljama koje više proizvode egzistencijalne proizvode, koje su pre krize imale snažan rast, koje imaju fiskalni prostor i pripremljene planove da nakon epidemije pokrenu javne investicije, kako bi kompenzovale slabu privatnu tražnju“, odgovara Arsić.

Ovakav zaključak se nameće jer će se trajnije posledice epidemije na privredu ispoljiti u obliku pogoršanja likvidnosti i rasta zaduženosti preduzeća usled čega će neka preduzeća smanjiti obim aktivnosti, otpustiti deo radnika, dok će neka otići u stečaj, smatra Arsić. Nepovoljan uticaj na oporavak privrede imaće opreznost i uzdržanost potrošača i investitora. Zbog toga će tražnja za neegzistencijalnim i kapitalnim proizvodima opasti, a to će uticati na pad zaposlenosti u delatnostima koje ih proizvode, dodaje. I to nije sve. Pad zaposlenosti će zbog pogoršanja likvidnosti, stečaja i smanjenja obima proizvodnje, povratno uticati na pad privredne aktivnosti, objašnjava. U nekim zemljama će, zbog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) i fiskalnih stimulansa, javni dug porasti do nivoa koji zahteva ”stezanje kaiša”. To će usporiti njihov oporavak.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE PRUŽA PODRŠKU DOMAĆIM PROIZVODIMA, PROIZVOĐAČIMA I POTROŠAČIMA KROZ NOVI PROJEKAT: Budimo „Čuvarkuće“
• NIS NASTAVLJA SA ULAGANJIMA U KLJUČNE PROJEKTE: Odlučan i brz odgovor na krizu
• DRAGOCENA PODRŠKA PREDUZETNIŠTVU I INOVACIJAMA: Dva miliona dinara za digitalne projekte
• KOMPANIJA „JADRAN“ OBELEŽAVA 70 GODINA OD OSNIVANJA: Graditelji novih dimenzija
• VLADA SRBIJE PROPISALA POMERANJE ROKOVA ZA SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA: Usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu po novim pravilima
• IZ BANKARSKOG UGLA: Banca Intesa ima odgovornost da učestvuje u oporavku ekonomije
• U FOKUSU – BANKARSTVO I FINANSIJE
• BIZNIS DODATAK – HUMANOST U VREME KORONE
• EKSPANZIJA ONLAJN VIDEO PLATFORMI ZA VREME PANDEMIJE: Stotine miliona ljudi na web sastancima
• TV SLIKE I PRILIKE: Udar na najvoljeniju kćerku srpske lirike
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2020.