Nakon zdravstvene i ekonomske krize Evropa će se suočiti sa ozbiljnom i dugotrajnom političkom krizom. Nemojte biti iznenađeni ako veći deo ove decenije bude “izgubljen” usled političko-ekonomskih previranja. Otuda mislim da potpun oporavak Evrope nije na vidiku, što je naravno loša vest i za Balkan, imajući u vidu međuzavisnost naših privreda sa evropskim

Kakve će posledice ostaviti pandemijska, ekonomska kriza na državne budžete, pre svega, evropskih zemalja i kada očekujete potpuni oporavak – glasilo je jedno od pitanja za Nikolu Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta Republike Srbije, u intervjuu za Magazin Biznis. Odgovor je bio decidan:

– Kao i nakon globalne finansijske krize, i ovoga puta će Evropa izvući najdeblji kraj zbog sistemskih nedostataka evrozone. Nakon prethodne krize evrozona je dobila prvu nesolventnu članicu – Grčku, a sada je dobila i drugu – Italiju, treću najveću ekonomiju u Evropi, rekao je Altiparmakov i podsetio na okolnost da je „uvođenje zajedničke monetarne unije za veoma heterogene države, bez fiskalne unije, bio uvod u velike probleme“.

– Ideja o izdavanju zajedničke evropske obveznice za oporavak od 500 milijardi evra, možda zvuči obećavajuće u široj javnosti, ali ova inicijativa je u potpunoj nesrazmeri sa veličinom fiskalnih problema i sistemskih nedostataka monetarne unije. Tako da će se nakon zdravstvene i ekonomske krize Evropa suočiti sa ozbiljnom i dugotrajnom političkom krizom, ocenio je Altiparmakov koji u razgovoru za naš Magazin upozorava:

– Nemojte biti iznenađeni ako veći deo ove decenije bude “izgubljen” usled političko-ekonomskih previranja. Otuda mislim da potpun oporavak Evrope nije na vidiku, što je naravno loša vest i za Srbiju i za Balkan, imajući u vidu međuzavisnost naših privreda sa evropskim.

• Ima različitih procena međunarodnih institucija u najavama ekonomskog oporavka od pandemijske krize – kako ih komentarišete?

– Plašim se da su međunarodne institucije koje projektuju brz oporavak svetske privrede u tzv. obliku slova V – nerealno optimistične. Istorijski gledano, oporavak od krize je uvek dugotrajniji proces, naročito sada kada se suočavamo sa dodatnim rizicima od mogućeg novog talasa pandemije. Tim pre je važno da se obazrivo odnosimo prema državnom budžetu i da se maksimalno suzdržimo od novih zaduživanja koja bi javni dug osetno povećala iznad 60 odsto BDP-a.

• Posmatrano iz ugla državnog budžeta – šta je pandemija uradila ekonomijama mnogih zemalja, pa i Srbiji?

– Direktni zdravstveni troškovi pandemije, u smislu kupovine respiratora i druge medicinske opreme, iznose blizu jedan odsto BDP-a ili 400 miliona evra i sami po sebi ne bi bili veliko opterećenje za srpski budžet. Glavni udar na budžet zapravo predstavlja ekonomska kriza koju je pandemija pokrenula, tako da je cena ekonomskog paketa za pomoć privredi od 10 odsto BDP-a, zapravo, deset puta veća od samih medicinskih troškova. Pri tom, ekonomski paket je pokrio samo prvi talas pandemije i ne znamo da li ćemo imati novi talas pre nego što vakcina bude pronađena.

• Rebalans srpskog budžeta – da li je nova raspodela budžetskih sredstava urađena optimalno ili je bilo promašaja? Ima li oštećenih korisnika budžeta i ko je oštećen? Šta je trebalo uraditi na bolji način rebalansom budžeta?

– Rebalans je tehnički korektno i verodostojno urađen sa ciljem da se sprovede planirani ekonomski paket pomoći. Došlo je do prinudne štednje na mnogim pozicijama, ali to je nažalost neizbežnost u kriznim vremenima i ključno je da se ne planira smanjenje rashoda za već obavljene ili ugovorene poslove kako ne bi došlo do nastanka docnji i generisanja nelikvidnosti u privredi. Stavka koja se nesporno i neizostavno mora negativno oceniti jeste podela 100 evra svim punoletnim građanima, koja ne samo da će poreske obveznike koštati 600 miliona evra, već ovaj trošak nije ekonomski opravdan i nije socijalno odgovoran jer nije targetiran na ugroženije članove društva.

• Digla se velika buka oko prodaje srpskih evroobveznica, uz kritike da je visoka kamata i da je bilo bolje da je država uzela kredite od MMF-a. I centralna banka se oglasila tim povodom… Kako to komentarišete sada – posle halabuke?

– Mislim da ste upotrebili dobar termin – halabuka – da opišete vidno odsustvo čvrste argumentacije u ovom slučaju. Ja uvek polazim od pretpostavke nevinosti, a nisam čuo ni jedan argument koji bi me ubedio da je Ministarstvo finansija uradilo nešto loše ili neracionalno u ovom konkretnom slučaju. Sasvim je normalno da se države zadužuju na tržištima kapitala. Pri tom, važna je izgradnja kredibiliteta i redovno servisiranje dugova kako bismo se zaduživali po što nižim kamatnim stopama. Mi smo uspešnom fiskalnom konsolidacijom tokom prethodnih godina uspeli da izgradimo određeni tržišni kredibilitet koji nam je omogućio da se zadužujemo po stopi od 1,3 odsto pre krize, odnosno po stopi od 3,5 odsto sada tokom krize.

• A kako komentarišete opciju nižih troškova zaduživanja kod MMF-a?

– MMF predstavlja instituciju koja je “lender of last resort”, odnosno utočište za zemlje koje izgube kredibilitet, istisnute sa tržišta kapitala, bez mogućnosti da obezbede sredstva za funkcionisanje. Srbija samo u ovoj godini mora da se zaduži za preko sedam milijardi evra za redovno funkcionisanje.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE PRUŽA PODRŠKU DOMAĆIM PROIZVODIMA, PROIZVOĐAČIMA I POTROŠAČIMA KROZ NOVI PROJEKAT: Budimo „Čuvarkuće“
• NIS NASTAVLJA SA ULAGANJIMA U KLJUČNE PROJEKTE: Odlučan i brz odgovor na krizu
• DRAGOCENA PODRŠKA PREDUZETNIŠTVU I INOVACIJAMA: Dva miliona dinara za digitalne projekte
• KOMPANIJA „JADRAN“ OBELEŽAVA 70 GODINA OD OSNIVANJA: Graditelji novih dimenzija
• VLADA SRBIJE PROPISALA POMERANJE ROKOVA ZA SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA: Usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu po novim pravilima
• IZ BANKARSKOG UGLA: Banca Intesa ima odgovornost da učestvuje u oporavku ekonomije
• U FOKUSU – BANKARSTVO I FINANSIJE
• BIZNIS DODATAK – HUMANOST U VREME KORONE
• EKSPANZIJA ONLAJN VIDEO PLATFORMI ZA VREME PANDEMIJE: Stotine miliona ljudi na web sastancima
• TV SLIKE I PRILIKE: Udar na najvoljeniju kćerku srpske lirike
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2020.