КАКО РУЧНО РАЂЕНЕ ТЕСТЕНИНЕ МОГУ ДА ПОСТАНУ БИЗНИС: „Моје гнездо“ – од резанаца за супу

Сања Милосављевић, са дипломом Филолошког факултета и преводилац, задовољна је успешним спојем мануелног и интелектуалног рада. Почела је на маминој машини старој 40 година, али је у међувремену развила посао и купила нове. За годину и по дана рада стекла је сталне купце, односно оне који желе здраву храну, без адитива

Сања Милосављевић

Фото: Стефан Ђаковић

„Моје гнездо“ је бренд и назив фирме коју је створила Сања Милосављевић (37). Ова млада жена у својој радионици у Земуну ручно меси тесто које претвара у укусан, здрав прехрамбени артикал – тестенине. Факултетски образована, Сања је, како наглашава, ушла у овај посао из велике љубави.

– Још као девојчица посматрала сам своју мајку, али и друге старије жене како развлаче тесто и од њега добијају укусне резанце разних величина и облика. То ми се увек допадало и желела сам да се посветим управо ручној производњи тестенина – истиче за Економетар наша саговорница, и наставља:

– Да бих постигла тај циљ закупила сам простор, завршила тромесечни курс из пекарства и посластичарства, да не бих била аматер који нешто ради, а не поседује основно знање. Тромесечни курс је била, заправо, бесплатна обука Регионалне агенције за развој и европске интеграције. Тек пошто сам обавила анализу првих својих тестенина и наручила амбалажу, почела сам да пласирам производ.

Сања Милосављевић је почела да остварује своје снове тек када је схватила да овим послом може озбиљно да се бави. Она саветује свима који би пожелели да имају сопствени бизнис, да је врло битно да прво обаве припреме и да се тек онда озбиљно упусте у уређење простора и усавршавање рада. Тако је и она, после тих припрема, замолила родитеље да у њиховој породичној кући издвоје простор (око 20 квадратних метара) који је уређен према прописима који су обавезни када се производе прехрамбени артикли. На пример, беле плочице морају бити од пода до плафона, а велика вангла, у којој се меси тесто и оставља да „одмара“, има свој простор где се тесто обавезно суши на ваздуху, без било каквог извора топлоте.

Ова млада жена је желела да усаврши ручно прављену тестенину, која представља здрав и укусан прехрамбени производ, без кога готово да не може ни једно домаћинство. Званично, производња и продаја је почела у јануару 2016. године и први резултати су били врло добри.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ЕКОНОМЕТАР У САРАДЊИ СА УДРУЖЕЊЕМ ПОСЛОВНИХ ЖЕНА: Медицински туризам – услуга од посебног значаја
  • КВЕНТИН РОЈЕ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ДЕЛЕЗА СРБИЈА, НАЈАВЉУЈЕ: Делез ће даље развијати пословање у Србији
  • НА ПРОСЛАВИ ЈУБИЛЕЈА ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДА НАЦИОНАЛНОГ ФОРУМА ЗА ЗЕЛЕНЕ ИДЕЈЕ: Иновативни и еколошки
  • КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА САОПШТИЛА РЕЗУЛТАТЕ ПОСЛОВАЊА: У првих пет месеци добит 29 милиона евра
  • ПЛAСTEНИЦИ СE ШИРE У СEЛУ СAРAOРЦИ, КOД СMEДEРEВA: Дневно испоруче два шлепера поврћа
  • ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: Приврeдници Чaдeжу пoвeрили мaндaт
  • ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (7): Радикалне промене организације
  • Следећи број Економетра излази 5. септембра 2017.
Podelite ovaj tekst: