FINANSIJSKI SISTEMI I BANKE PRED NOVIM IZAZOVIMA: Monetarne mere i budžetski stimulansi

Globalna pandemija izazvana korona virusom i mere preduzete u cilju zaustavljanja širenja zaraze, zatvorili su polovinu svetske populacije u kuće, pa je tako više od 3,9 milijardi ljudi u preko 90 zemalja u nekom vidu karantina (lockdown).

Piše: Marija Savić

Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pandemija je već sada gurnula globalnu ekonomiju u recesiju, a početne procene koje su ukazivale da će troškovi krize iznositi više od sedam hiljada milijardi dolara, već su prevaziđene. Najnepovoljniji scenario postao je realističan u roku od samo par nedelja, dok ekonomski analitičari i dalje ne mogu da odluče da li nas očekuje trend u obliku slova V, koji podrazumeva nagli ekonomski pad praćen ubrzanim oporavkom, ili slova L, koji implicira naglo smanjenje ekonomskih aktivnosti, nakon koga sledi stagnacija.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 25 miliona ljudi širom sveta će ostati bez posla usled ekonomskih posledica pandemije, dok je već sada, samo u Americi, 6,6 miliona stanovnika postalo nezaposleno u roku od nedelju dana, odnosno 10 miliona ljudi u roku od dve nedelje.

Kako bi ograničile negativan uticaj širenja korona virusa na svoje ekonomije, vlade zemalja širom sveta preduzele su hitne mere obezbeđujući značajne budžetske stimulanse, pa je tako američki Senat usvojio ekonomski paket od čak dve hiljade milijardi dolara, dok su čelnici zemalja grupe G20 obećali pet hiljada milijardi evra pomoći siromašnim zemljama. Kada je u pitanju naš region, Vlada Srbije je usvojila set mera za ublažavanje ekonomskih posledica COVID-19, u vrednosti od 5,1 milijarde evra, u Hrvatskoj on iznosi 3,9 milijardi evra, u Bugarskoj 2,3 milijarde evra, dok vlasti u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji ubrzano rade na tome.

Na monetarnom planu, centralne banke su blagovremeno reagovale preduzimajući vanredne mere, kako bi podržale ekonomsku i finansijsku stabilnost i poboljšale likvidnost bankarskog sistema, na koje se osvrnula i rejting agencija Fitch u svom izveštaju pod nazivom „Covid-19 Recession To Prompt A Coordinated Monetary Policy Response Across Central Banks“. Fitch smatra da bi centralne banke trebalo da razviju takozvanu „dvokraku strategiju” kako bi zaštitile globalnu ekonomiju od posledica COVID-19 pandemije.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
  • BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
  • ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
  • INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
  • MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
  • NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
  • ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
  • STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
  • NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
  • TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.
Podelite ovaj tekst: