Несуђени економиста и машинац Милан Стевановић постао једини сарач у Сврљигу. Како је деда Воте, од кога је наследио занат, иако стопроцентни инвалид, усавршио сарачки занат. Зашто је један брачни пар из Енглеске сумњичаво одустао од куповине каиша

Милан ради за машином старом преко пола века

Хтео је да буде економиста, али је услишио очеву жељу и завршио машинску школу, а онда га је пут одвео на трећу страну – постао је сарач. Милан Стевановић је једини сарач у Сврљигу, а нема их много ни у околини, јер је овај занат, као и многи други, на издисају. Милан се није случајно определио да сече кожу и прави каишеве и друге предмете од овог природног материјала. Наставио је породичну традицију коју је започео његов деда Јевротије, рођени стриц његовог оца, који је, иако инвалид, усавршио овај занат и постао најбољи сарач у Сврљигу.

– Моја жеља била је да завршим економску школу, али нисам се ја питао. Отац је радио у машинској индустрији и хтео је да и ја будем машинац, па сам завршио машинску школу, али нисам себе видео као фабричког радника који ради од седам до три поподне. Због тога сам се присетио заната којим се бавио деда Јевротије, кога су сви скраћено звали Воте. Он је овај занат изучио захваљујући свом хендикепу. У седамнаестој години постао је стопостотни инвалид, имао је окоштавање зглобова и није могао да ради на њиви. Није се ни женио. Да не би био на терету брату и снаји, отишао је у село Рибаре, пет километара од Сврљига, и код једног мајстора изучио занат. Прве три године био је шегрт и радио је без надокнаде. Када је постао мајстор, доносио је највише пара у кућу, прича Милан за Економетар.

Миланов отац Љубиша се у слободном времену помало бавио сарачким занатом, јер је, помажући стрицу Јевротију, научио основне ствари. Милан је гледао како отац ради, па је и он учио.

– Гледао сам како отац ради и био сам уверен да могу боље од њега, али он је био неповерљив и није ми много дозвољавао, говорио је – не смеш да сечеш, овај ћеш да сузиш, овај ћеш да прошириш, покварићеш.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
• УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
• ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
• Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.