Većina naših ekonomista procenjuje da ekonomske vlasti i ove godine pokušavaju da izvedu isti scenario kao i prošle, ali sa veoma malim izgledima za uspeh

Dva ključna cilja ekonomske politike za 2006, svođenje inflacije na jednu cifru (9,3 odsto) i rast bruto domaćeg proizvoda (pet procenata), klasičan su primer konflikta ciljeva, upozorili su autori Makroekonomskih analiza i trendova Ekonomskog instituta, uz opasku da u našim okolnostima jedno uvek mora da trpi.

U ekonomski dobro uređenim zemljama takav izbor zadataka nije “nemoguća misija”, ali za naš privredni sistem to je i više od neizvodljive piruete. Tim pre što je u vođenju naše ekonomske politike, skoro iz godine u godinu, uočljivo lutanje u izboru njenih težišnih zadataka. Jednom proglasimo inflaciju kao najveći privredno-sistemski problem i celokupan instrumentarijum okrenemo protiv rasta cena. Čim se, međutim, postigne kakva-takva stabilizacija, sa kojom nužno opadne privredna aktivnost, već u sledećem koraku kreće se u podgrevanje razvoja. Pritajena žarišta rasta cena gurnu se u stranu, sve do neke nove visoke stope inflacije koju onda opet proglasimo problemom broj jedan i krećemo iznova u istu priču.

Većini naših ekonomista čini se da ekonomske vlasti i ove godine pokušavaju da izvedu isti scenario ali, kako procenjuju, sa veoma malim izgledima za veći uspeh. Najveći stepen sumnje izražavaju u pogledu uspeha da prepolove stopu inflacije, sa 17,7 kolika je bila lane, na priželjkivanih 9,3 odsto. Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, postavio je pred struku i ekonomske vlasti pitanje na koje za sada nema odgovora – da li su kreatori ekonomske politike “dovoljno racionalno postavili tako visok cilj”. Po njemu, mnogo je realnija opcija rasta cena između 12 i 13 procenata. Sa tako umerenom antiinflacionom politikom moguće je amortizovati mnoge neminovne lomove u ekonomiji, ali i celokupnoj društvenoj nadgradnji.

Iako su se, kako je Stamenković primetio, autori ekonomske politike za 2006. opredelili za osetnije smanjivanje cena, oni se nisu odrekli da projektuju i rast BDP od svih pet procenata. S obzirom na to da antiinflaciona politika sama po sebi podrazumeva smanjenje svih vidova potrošnje (od lične do investicione) ne vidi se šta bi to što bi moglo da bude pokretač privredne aktivnosti čiji bi rezultat mogao biti upravo tolika stopa BDP. Stamenković, ipak, smatra da ima izlaza. Po njemu, pokretač privrednog rasta mogao bi biti samo izvoz i to po stopi koja ne bi smela biti manja od lanjske, čija je četvrtina nagovestila trend oporavka.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• PRED PRIVATIZACIJU NACIONALNE NAFTNE KOMPANIJE: Savetnik već procenio NIS
• IZ UGLA KONSULTANTA ZA MENADŽMENT: INTELEKTUALNI KAPITAL KAO KONKURENTNA PREDNOST: Restrukturisanje načina razmišljanja
• MOĆ POSLOVNE KOMUNIKACIJE: Alhemija prve impresije ili – nema druge prilike za prvi susret
• Modni trendovi i menadžeri
• MENADŽERSKA GALAKSIJA: Krišto ili rulet ekonomija
• MORALNA PRAVA I MORALNA PRAVILA: Moral i zakon
• PREDSEDNIK DELTA HOLDINGA POVODOM 15 GODINA POSTOJANJA KOMPANIJE: U biznisu krajnjeg cilja nema
• UMEĆE I PRAKSA ORGANIZACIJE KOJA UČI: PITER SENGI: Važna je peta disciplina
• BESTSELERI U LITERATURI ZA BIZNISMENE: MISLI I BOGATI SE, NAPOLEONA HILA: Upornost krunisana uspehom
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2006.