Директор Института за економику пољопривреде успешнији аграр у нашој земљи види кроз остварење кључна „четири К” захтева: неспоран квалитет пољопривредних производа, гарантовани квантитет, дугорочни континуитет и константну контролу

Да би пољопривредна производња у Србији кренула са тачке на којој тренутно преживљава, неопходно је да се покрене широк фронт задужених и одговорних за њену судбину. Делотворно окупљање свих који нешто знају о пољопривреди, од газдинстава, задруга, удружења, локалних заједница, комора, задружних савеза, института, факултета, министарстава, Владе до председника Републике, могло би да резултира помаком и снажним импулсом посусталом аграру. Ово је став професора др Драга Цвијановића, директора Института за економику пољопривреде у Београду, који он истиче у разговору за Економетар.

– Неоспорно је да имамо драгоцене ресурсе, али не и довољно средстава за њихово оживљавање. При томе мислим на пољопривредну механизацију, новац за инпуте попут семена, минералног ђубрива и заштитних средстава. Такође, недостају буџетска средства којима би се стимулисала пољопривредна производња. Чињеница је да од 778.000 газдинстава у Србији (статистички податак), у прошлој години само 75.000 је добило 14.000 динара по хектару за подстицај производње, што довољно говори о материјалном улагању у примарну пољопривредну производњу – каже др Цвијановић.

Много је повољних елемената који би Србију могли да сврстају међу виђеније извознике хране. Такође и компаративних предности у односу на земље ЦЕФТА, ЕУ и Русије трајно дефицитарне у многим прехрамбеним производима, пре свега беби бифу и другим прерађевинама меса и млека, квалитетном воћу и прерађевинама од воћа, шећера, уља итд. Чак и на оно што нам је одобрено као извозна олакшица, осам хиљада тона беби бифа годишње, једва да смо одговорили, у најбољим годинама, са једном четвртином понуђене квоте.

Опширније у штампаном издању