Регионална агенција за источну Србију – РАРИС – покренула је бројне занимљиве пројекте који су јединствени у Србији. Међу њима су: Viber заједница Бизнис инфо, регионални бренд „Balcanica Superior“, као и економска платформа намењена дијаспори „Дијаспора бизнис инфо“
Почетком септембра у Београду је одржана презентација инвестиционих потенцијала источне Србије, у организацији Регионалне агенције за развој источне Србије – РАРИС. На презентацији је поручено да је источна Србија добро место за инвестиције за оне којима није пресудно да су баш на аутопуту и не желе да превише плаћају земљиште и његово опремање, а ипак желе локацију са добрим саобраћајницама. Предности источне Србије су такође и добар избор локалних добављача, квалификовани радници и већи избор радне снаге, чињеница да још увек нема велике конкуренције страних инвеститора као и добра подршка на локалу.
Владан Јеремић, директор РАРИС-а, каже да не треба заборавити да поред Коридора 10 постоји и Коридор 4, те да је то најближи пут до Русије и Украјине.
– Све зависи ко на коју страну вози робу, они који извозе на исток њима је ближе да производе овде него у Шумадији – каже Јеремић за Економетар.
Источна Србија јесте предузетна
Иако можда већина људи на помен истока земље помисли на рударске градове Бор и Мајданпек, или пак административни центар Зајечар, Јеремић истиче да је предузетништвo у њиховим крајевима изнад просека. У свим другим местима постоје бројне приватне компаније настале на рушевинама старих предузећа или пак нове иницијативе.
– Књажевац је центар лаке прерађивачке индустрије. У Неготину и Кладову дијаспора даје додатни инпут и, осим новца, они су донели и нова знања. Ту је и Сокобања где је и у социјалистичко време постојало 10.000 кревета у приватном смештају, а то свакако јесте приватна иницијатива – каже Јеремић.
Главни играч у региону свакако је некадашњи РТБ Бор, садашњи Зи Ђин који запошљава 6.000 људи, а индиректно значајно више. Али, за развој нису погодне само индустрије у вези са рудним ресурсима, већ и пољопривреда, прехрамбена индустрија.
– Велика неискоришћена површина даје велике могућности. Постоји традиција металског сектора. У Бољевцу ради фирма, у домаћем власништву, Агромеханика која производи прикључне машине за пољопривреду и запошљава више од 200 људи. Десетак фирми производи котлове, добро послују и извозници су. Затим, постоји традиција у производњи обуће и одеће, па има фирми и из те делатности – каже Јеремић.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.