Студентско предузетништво без граница, уз помоћ Европске уније

У оквиру програма Interreg IPA CBC за међуграничну сарадњу Мађарске и Србије, који спроводи новосадски Технолошки факултет, наши студенти стичу искуство о раду малих и средњих предузећа у суседној регији – жупанији Чонград. Вредност пројекта је око 237.000 евра, а од тога око 200.000 обезбеђује и поклања ЕУ. У плану је формирање базе података и Студентског центра за иновације

На Технолошки факултет у Новом Саду, сем студената, по знање долазе и предузетници и власници малих и средњих предузећа који се баве производњом и прерадом хране. Све чешће траже се и савети о условима које треба да задовоље производи намењени тржишту Европске уније. То је инспирисало професоре ове наставнонаучне установе да пронађу модел за додатно усавршавање студената. Искористили су могућности које нуди Interreg IPA CBC програм међуграничне сарадње Мађарска – Србија, а који највећим делом финансира Европска унија.

Међу областима које су обухваћене овим пројектом је и унапређење конкурентности малих и средњих предузећа, кроз јачање капацитета МСП за раст запошљавања, примену иновација и развој нових технологија, производа и услуга. Једна од предвиђених акција у оквиру програма јесте и унапређење иновационо подстакнутог предузетништва које укључује сарадњу МСП и научних институција кроз стипендије за младе.

Све ово дало је идеју професорима са Технолошког факултета Зити Шереш, Александру Фиштешу, Драгани Шороња Симовић и Љубици Докић да покрену пројекат „Изградња предузетничког екосистема – студентско предузетништво без граница“.

О томе шта желе да постигну, носилац пројекта др Зита Шереш каже за Економетар:

– Пројекат је пре свега усмерен на додатно усавршавање студената, односно на подизање њихове свести о предузетништву. Потребно је да стекну непосредна искуства о томе како функционишу мала и средња предузећа на простору и тржишту ЕУ. На основним студијама они изучавају бројне технолошке процесе, уче о различитим аспектима производње, као и о технолошком и нутритивном квалитету прехрамбених производа. Међутим, не уче о томе како да оснују своје предузеће, како да планирају истраживање и конкретизују своју идеју. Не уче како да добију нови, иновативан производ који ће бити прихваћен од стране потрошача и спреман за тржишну утакмицу и код нас али и ван граница наше земље. То су знања која ће студенти и млади предузетници стећи кроз овај програм прекограничне сарадње, истиче др Зита Шереш.

Она наводи да у Србији само пет одсто нових идеја нађе свој пут до тржишта као производ или услуга. Зато је основна идеја пројекта формирање Студентског центра за иновације, трансфер и предузетништво у области прехрамбеног инжењерства, где би се студенти и млади стручњаци путем тренинга и радионица припремали да постану део предузетничког система.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ: У 2020. години избрисана 22.052 предузетника и 7.982 привредна друштва
  • ПРЕЛАЗАК НА ЗЕЛЕНУ ЕКОНОМИЈУ, НОВИ ПРОСТОР ЗА ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ: На сметлиштима заврши 100 милиона евра вредних сировина
  • У ТОКУ ЈЕ КОНКУРС ЗА ВИРТУС НАГРАДУ – ПРИЈАВЕ ДО 25. ФЕБРУАРА: Подржавамо и награђујемо оне који раде за опште добро
  • У БЕОГРАДСКОМ МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ ИЗЛОЖБА ДО 1. МАРТА: Мистерија Брашовановог павиљона
  • Следећи број Економетра излази 9. марта 2021.
Podelite ovaj tekst: