Дејан Станковић, стручњак за ниску градњу, један је од стотине Винчана који су се определили за производњу квалитетног воћа и обезбедили сигурну егзистенцију. Руси најсигурнији купци који, последњих година, транспортују 90 процената винчанског воћа

Дејан Станковић, тридесетосмогодишњи Винчанин, амбициозан и предузимљив млади човек, један је од неколико стотина људи из дивног села, пет километара удаљеног од шумовитог Опленца, који су се потпуно посветили воћарству. Захваљујући таквим људима, Винча је сачувала традицију и постала највећи воћарски центар у Шумадији. И не само то: ово село у летњим месецима, посебно између 15. јуна и 15. октобра нуди шансу Аранђеловчанима, Крагујевчанима и Тополчанима да пристојно зараде на дневницама које износе 1.400 динара.

– Винчани живе од воћа и за воће, истиче Дејан Станковић, али не могу све сами и на време да постигну. Потребна нам је радна снага. Дневнице су солидне, па више никога не чуди што у садашњој економској ситуацији долазе стотине и стотине људи из Тополе, Аранђеловца, Крагујевца и других оближњих градова и насеља, јер у Винчи за само десет дана, на пример, могу да зараде и до 15.000 динара.

Дејан Станковић каже да је и његов отац Миодраг био познат шумадијски воћар:

– Када је пре четири године преминуо, одлучио сам да се са супругом Драганом посветим воћарству, да напустим посао ниске градње и постепено ширим свој воћарски рај. У сезони ангажујем 15-17 радника, јер је потребно прскати воће неколико пута, окопавати саднице и, најзад, обавити бербу у тзв. првом и другом реду.

Опширније у штампаном издању