БЕГЕЧКИ ПОВРТАРИ: Извозе 70 одсто производње

Шаргарепу продајемо у бившим републикама СФРЈ и то у Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини. У претходне три године почели смо сарадњу са Бугарима. Они касније шаргарепу реекспортују у Грчку, каже Горан Зец, директор задруге

Горан Зец

Шаргарепа произведена на пољима у селу Бегеч, а у атару Новог Сада, одавно је позната по квалитету. Од пошле године Задруга бегечких повртара постарала се да заштити географско порекло шаргарепе. Поступак је завршен у децембру прошле године а ове су већ стигли до прве провере сертификованих газдинстава. Изгледа да им је заштита донела и нешто среће. Ове сезоне су задовољни и родом и ценом. Чак 70 одсто бегечке шаргарепе се извози. Баш то је био разлог да се одлуче да обезбеде заштићено географско порекло, да их не би фалсификовали.

О томе по чему је бегечка шаргарепа различита од других, директор Задруге бегечки повртари Горан Зец каже:
– Укус и мирис бегечке шаргарепе су другачији него код рода из других атара. Ми имамо специфичан однос садржаја шећера и бета каротена. Ове особине наша шаргарепа има захваљујући Дунаву. Површине где се она гаји су, уствари, алувијална раван. Дунав је ту дуго наносио песак и квалитет земље је специфичан. Ми смо само искористили оно што нам је природа дала. Поред Бегеча, заштићена је и шаргарепа из дела атара Футога и Гложана, јер су природни услови исти. Нису заштићене све сорте шаргарепе које се овде гаје већ само она што доспева у јесен. Она се лагерује и целе године извози и продаје.

У Бегечу је сваке године под шаргарепом између 500 и 600 хектара. Од тога је 250 са заштићеним географским пореклом. Укупно 18 пољопривредних произвођача је сертификовало ову производњу.

Како је текао поступак сертификовања? Шта су тада, а шта данас морају да раде повртари и колике им је трошкове и какве користи то донело?

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • СТО MИЛИOНA ДИНАРА ЗA ЖEНСКE ИНOВAЦИOНE ИДEJE: Нeмojтe чeкaти дa други дoнeсу oдлуку умeстo вaс
  • ПРВА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИЛАНТРОПИЈИ: Донације се убудуће очекују од грађана и фондација
  • ОДРЖАНИ ДРУГИ СРПСКИ ДАНИ ОСИГУРАЊА У АРАНЂЕЛОВЦУ: И даље неискоришћен потенцијал за раст
  • О ТАЈНАМА УСПEХА СВEТСКИХ МИЛИOНEРА И БИЗНИСМEНА: Три кључне ствари за успех
  • Следећи број Економетра излази 5. фебруара 2019.
Podelite ovaj tekst: