ВЕЛИКО ИСКУСТВО ДРАГАНЕ ФАРКАШ: Салаш није само ресторан – то је начин живота

У околини Сомбора налази се „Наш салаш“, туристичко етно домаћинство које представља оригинални салаш у којем се живи дуже од једног века. Породица Фаркаш је потпуно посвећена угоститељству и гостима пружа све најбоље са војвођанске равнице, а за „бачки ручак“ је 2016. власница награђена медаљом на Новосадском сајму

Мајка и син – посвећени угоститељству и туризму

Салаши и етно туризам честа су слика у Војводини, али „Наш салаш“, који је настао пре четири и по године, као туристичко етно домаћинство у насељу Градина код Сомбора, нешто је другачији од осталих. Власница Драгана Фаркаш (56) је у угоститељству у Војводини провела цео свој радни век, а за Економетар објашњава зашто сваки салаш који се нуди посетиоцима није – прави салаш. Наиме, салаш је домаћинство које живи, ради и функционише, а не објекат претворен у ресторан, са уређеним двориштем и назван – салаш. Зато је Драганина прича другачија и оригинална, баш као и стара кућа, саграђена 1925. године, са каљевим пећима и сачуваним предметима из периода оснивања домаћинства. Тај салаш је Драгана Фаркаш купила пре шест година, а туристичко-угоститељској намени је прилагођен 2014. године. Са породицом је наставила бизнис у угоститељству, али на иновативнији начин, испричала нам је крајем септембра када смо је посетили.

Одлуку да купи стари салаш донела је, како каже, зато што је желела да изађе из посла који је већ годинама имала у свом ресторану, наслеђеном од оца, у Сомбору. Заправо, била је то природна транзиција у послу – од класичног угоститељства до маштовитије туристичке понуде и то под брендом „Наш салаш“. За ту стару кућу са двориштем одлучила се јер је то и био прави салаш где се готово један век живело и радило. Први власници били су земљорадници, Буњевци, а њихови наследници су продали салаш у којем нису намеравали да живе:

– Наследници су желели да га продају и тако сам решила да око 40.000 евра уложимо у нов посао. По професији и по образовању сам угоститељ али сам се већ заситила класичног угоститељства. Желела сам да гости кад дођу уживају у укусима бачке хране и у амбијенту, наглашава Драгана, која је и један од иницијатора оснивања Удружења старих уметничких заната Војводине, насталог пре 12 година, па је тако угоститељство комбиновала са организацијом туристичких манифестација.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • КОНФЕРЕНЦИЈА О РАЗВОЈУ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ У СРБИЈИ: Учешће е-трговине у БДП Србије 0,77 одсто
  • ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА АКЦИЈЕ ”НАЈБОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ 2019”: Најбоље идеје и брендови воде српску привреду
  • АДУТИ ЗА ПОСЛОВАЊЕ У 2020. КРЕДИ АГРИКОЛ БАНКЕ У СРБИЈИ: Свакога дана радимо у интересу наших клијената и друштва
  • ОДРЖАН РЕГИОНАЛНИ СКУП О ПРОМОЦИЈИ МЕНТОРИНГ УСЛУГА ЗА ММСПП У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Менторске услуге користило 2.600 МСП
  • УНАПРЕЂЕЊЕ РAЗВOJА MAЛИХ И СРEДЊИХ ПРEДУЗEЋA: Нoвих 100 милиoнa динара зa жeнскo инoвaциoнo прeдузeтништвo
  • Следећи број Економетра излази 4. фебруара 2020.
Podelite ovaj tekst: