Gajenje glista u procesu proizvodnje humusa glistenjaka postoji u Srbiji već decenijama, ali zbog nedovoljno zastupljene organske proizvodnje nije previše rasprostranjeno. Porodica Čović odlučila je da oformi farmu glista, jer smatra da je ovaj posao perspektivan, a za svoju inovativnu poslovnu ideju nagrađeni su i od Nacionalnog foruma za „Zelene ideje“

Poljoprivredno gazdinstvo Čović funkcioniše više od 20 godina. U početku su proizvodili voće, ali je onda došlo do neizbežne smene generacija i od 2010. godine fokusirali su se na povrtarske kulture – krastavac, paradajz, papriku, pasulj i boraniju. Od 2013. proizvode i rasade začinskog bilja. Početkom 2014. godine bliže su se upoznali sa prednostima koje donosi humus glistenjak i uvideli da se radi o potencijalno veoma unosnom poslu. Zato su odlučili da u sklopu gazdinstva osnuju i farmu glista. Tim projektom učestvovali su i na konkursu Nacionalnog foruma za „Zelene ideje“, čiji su organizatori Trag fondacija, Američka agencija za međunarodni razvoj, Fond braće Rokfeler, Institut za održive zajednice i Erste banka. Čovići su dobili jednu od ovogodišnjih donacija za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja. Nagrada iznosi 7.000 dolara.

– Projekat je usmeren na razvoj farme glista i promociju proizvoda lumbrikulture, a to su humus glistenjak (najkvalitetnije organsko đubrivo) i gliste. Naime, mnogim poljoprivrednim proizvođačima je poznato da je humus glistenjak najbolje prirodno organsko đubrivo koje postoji, ali ga većina ipak ne koristi. Glavni razlozi za to su relativno visoka cena, kao i nedovoljna informisanost o svim pogodnostima koje pruža upotreba ovog proizvoda – kaže u razgovoru za Ekonometar Stevan Čović, koji sa bratom Ivanom vodi porodično gazdinstvo.

Čovići planiraju formiranje i razvoj farme glista u toku 2014. i 2015. godine, i to sa minimalnim ulaganjima, odnosno započeće sa samo jednim leglom, što je privlačno za male i srednje poljoprivredne proizvođače. Pošto se gliste brzo razmnožavaju, farma svoj osnovni proizvodni kapacitet od 50 legala dostiže u roku od 15 meseci, dok svoj ciljani kapacitet od 100 legala dostiže u periodu od 24 meseca. Posao ima veliki potencijal za rast i razvoj jer i pored svih proizvođača u Srbiji još uvek nije zadovoljeno ni domaće tržište, a mogućnosti za izvoz su neiscrpne.

– Kako bismo informisali širu populaciju o benefitima upotrebe glistenjaka, u toku 2015. godine sprovešćemo mali eksperiment tokom kojeg ćemo upoređivati ponašanje biljaka na različitim vrstama supstrata. Naše gazdinstvo će biti otvoreno za posetioce koji će imati priliku da se lično uvere u prednosti upotrebe glistenjaka. Neke od njih su – brži rast, zdravija i jača biljka, manje bolesti, brojniji i kvalitetniji plodovi. Slični eksperimenti su već rađeni, ali ljudi u ruralnim sredinama teško prihvataju nove tehnologije ako se lično ne uvere u njihovu ispravnost – ističe naš sagovornik.

Gazdinstvo Čović će pratiti razvoj i rast biljaka, fotografisati ih i zatim objaviti rezultate u štampanoj brošuri. Na taj način, poljoprivrednici koji nisu imali prilike da posete gazdinstvo u toku sezone moći će da se informišu o rezultatima.

– Smisao projekta je višestruk. Prvenstveno, to je promocija proizvoda lumbrikulture, odnosno humusa glistenjaka i samih glista. Tako se obezbeđuje dodatno tržište za proizvode u slučaju da se drugi poljoprivrednici odluče da koriste glistenjak u svojoj proizvodnji – objašnjava Stevan Čović.

Pored toga, projekat promoviše i upotrebu glistenjaka u organskoj proizvodnji povrća. S obzirom na to da se prolaskom kroz digestivni trakt glista uništavaju svi patogeni i da enzimi koji se nalaze u humusu štite biljku od napasnika, uveliko se smanjuje potreba za korišćenjem pesticida i drugih veštačkih supstanci.

– Osim upotrebe u samoj poljoprivrednoj proizvodnji, humus glistenjak može da se prodaje i u prirodnom stanju ili da se kombinuje u supstrat sa tresetom i drugim tipovima podloge. Ovaj proizvod je primamljiv svima koji se bave poljoprivredom, baštovanstvom, cvećarstvom, bilo da se radi o industriji ili običnom domaćinstvu. Korišćenje humusa glistenjaka izuzetno pogoduje organskoj proizvodnji, jer smanjuje ili uklanja potrebu za korištenjem hemijskih sredstava za tretiranje useva – ističe Čović.

Drugi proizvod lumbrikulture su same gliste koje imaju primenu kao hrana za ribe, piliće, stoku. Za gajenje je najbolja takozvana kalifornijska glista ili crveni hibrid, koja je specijalno stvorena za ovu namenu.

– Razmnožavaju se izuzetno brzo i leglo se udvaja svakih 90 dana. Svaka kalifornijska glista preradi svoju težinu u otpadu svakoga dana. To znači da jedno leglo od 100.000 jedinki za godinu dana može da preradi tonu stajskog đubriva iz čega se dobija oko 600 kilograma čistog humusa glistenjaka.

Farma glista na gazdinstvu Čović će se u prvim godinama fokusirati na proizvodnju humusa, njegovo pakovanje i plasman u prodajnim lancima, kao i prodaju pojedincima. Na taj način se postiže bolja cena i obezbeđuje brži povrat uloženih sredstava. Preduslov za to je stvaranje brenda i marketing. U slučaju povećane tražnje, pruža se mogućnost da se humus plasira većim potrošačima, kao što su velika šumska gazdinstva, ili da se izvozi u druge zemlje.

– Povoljna okolnost je činjenica da u sklopu porodičnog biznisa imamo i jednu cvećaru koja radi duže od 25 godina. Kroz taj posao stekli smo široki krug saradnika, počev od rasadnika i drugih proizvođača cveća, do uvoznika i konkurentnih firmi. Ovakva poznanstva mogu u velikoj meri da olakšaju distribuciju humusa glistenjaka kako u njegovoj prirodnoj formi, tako i u formi supstrata odnosno zemlje za cveće – kaže Stevan Čović.

Ukupno planirano ulaganje do ostvarivanja ciljane proizvodnje je oko 614.000 dinara ili 5.300 evra. Prvi prihod Čovići očekuju nakon 20 meseci, kada bude puštena u prodaju prva količina humusa. Nakon dvogodišnjeg perioda formiranja farme očekuje se godišnja proizvodnja od 45 tona glistenjaka, od čega je 40 tona namenjeno prodaji, tako da se povraćaj uloženih sredstava planira u trećoj godini proizvodnje.