Србија се суочава са алармантним здравственим изазовом – више од половине одраслих популације има прекомерну тежину, док је готово четвртина становништва гојазна. Стручњаци упозоравају да овај тренд може имати далекосежне последице по јавно здравље и економију, али истиче да су коначно доступна савремена медицинска решења која могу да помогну, наводи се у саопштењу за међународну сарадњу.
Према најновијим подацима, чак 57 посто одраслих Срба има прекомерну тежину, док је 24 посто популације годишње. Још забрињавајуће је предвиђање да ће до 2030. године готово три милиона одраслих грађана имати индекс телесне масе изнад здравих вредности.
“Гојазност је хронична болест коју многи погрешно разумеју. Она је плодно тло за развој бројних савремених болести, од метаболичког синдрома до малигнитета”, објашњава професор доктор Едита Стокић са Универзитетског клиничког центра Војводине. Стручњаци истичу да гојазност драматично погоршава квалитет живота и може скратити очекивано трајање живота чак осам до десет година код најтежих облика.
Болест која кошта друштво
Економски утицај гојазности на српско друштво је енорман. Према подацима организације „Гојазност у свету 2025”, трошкови повезани са овом болешћу у Србији су 2019. године износили око 3,5 посто бруто друштвеног производа. Прогнозе за 2060. годину су још забрињавајуће – очекује се да ће трошкови пораста на 4,4 посто БДП-а.
Светска здравствена организација је још 1997. године препознала гојазност као хроничну релапсирајућу мултифакторску болест која захтева свеобухватан третман. Ипак, друштвена перцепција није у складу са медицинском реалношћу.
„Негативна искуства, лична самопрекорност, срам и неуспешни покушаји мршављења могу довести до акумулације менталног стреса и губитка мотивације да се тражи адекватна медицинска помоћ“, каже професор доктор Снежана Половина из Универзитетског клиничког центра Србије, наглашавајући проблем стигматизације.
Традиционалне методе често нису довољне
Већина одраслих особа са гојазношћу покушала је да смањи телесну масу сопственим снагама. Међутим, студије показују да је само шест до дванаест посто њих постигло задовољавајући губитак тежине, док се код значајног броја враћања килограма јавља релативно брзо.
„За многе људе са гојазношћу, само модификације животног стила често не доводе до довољног и трајног губитка телесне масе у циљу дугорочног побољшања здравља”, објашњава професор Половина.
Нови приступи доносе наду
Савремена медицина коначно нуди конкретна решења. Поред традиционалних метода као што су промена начина исхране и повећање физичке активности, у процесу лечења се постепено интегришу нови терапијски приступи.
Фармакотерапија је направила значајан искорак, укључујући лекове који делују на укидање физиолошке глади, као и иновативну инкретинску терапију. Ова терапија циља рецепторе хормона који регулишу ниво шећера у крви, метаболизам и – посебно важно – осећај глади и ситости.
“Комплексне болести попут гојазности захтевају стручно вођење и персонализовани приступ. Код тешких облика, осим исхране и вежбања, често је неопходно применити фармаколошку терапију или баријатријску хирургију”, истиче професор Половина.
Хируршке методе су такође постале сигурније и мање инвазивне, док дигитални алати за праћење здравља омогућавају бољи континуирани током дуготрајног процеса лечења.
Позив на промптну реакцију
Стручњаци наглашавају да је гојазност повезана са повећаним ризиком од развоја до 200 различитих компликација, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2 и одређене врсте карцинома. Сваке године у свету пет милиона људи изгуби живот због здравствених стања повезаних са прекомерном тежином и гојазношћу.
„Морамо схватити као друштво да је гојазност озбиљна хронична болест која се не може успешно лечити без персонализованог приступа и дугорочне здравствене заштите“, каже професор Стокић. „Комбинација фармакотерапије и промене животног стила, ау одређеним случајевима и примена метаболичке хирургије, кључна је за оптималан ефекат лечења.”
Лекари апелују на пацијенте који живе са гојазношћу да се консултују са здравственим радницима како би добили одговарајућу дијагнозу и персонализоване информације о модалитетима лечења.
Гојазност захтева мултидисциплинарни приступ који укључује лекаре, нутриционисте, психологе и друге стручњаке. Савремена медицина сада пружа не само ефикасну терапију, већ и подршку која узима у обзир психолошке и социјалне аспекте ове комплексне болести – а да коначно даје наду милионима људи који се са њом боре, наведено је у саопштењу за медије.
