Ono što dobijamo na kasi svake samoposluge proglašeno je za veliku ekološku napast, a mnoge zemlje su uvele zabranu. Najdrastičnije mere preduzete su u Keniji gde je u avgustu prošle godine stupio na snagu zakon koji je proizvodnju, prodaju i upotrebu plastičnih kesa učinio krivičnim delom! Zanimljivo je da je pre toga Kenija bila jedan od glavnih snabdevača istočne Afrike plastičnim kesama

Plastične kese koje nas čekaju na kasi svake samoposluge, koje nam udeljuju na svakoj pijačnoj tezgi i kao ambalažu poklanjaju svi trgovci, jedan su od najpopularnijih, pa shodno tome i najmasovnijih industrijskih proizvoda. Od kako je jedan švedski inženjer sredinom šezdesetih godina prošlog veka patentirao tehnologiju njihove jeftine proizvodnje, one su postale neizbežni pratilac potrošačke civilizacije, koji se u ovom veku pretvorio i u veliku ekološku napast čiji se učinak ponegde upoređuje i sa klimatskim promenama.

Plastične kese (uz plastične boce) su najvidljiviji simbol štetnog otpada. U proseku, jedna plastična kesa se koristi 12 minuta, koliko joj treba od samoposluge do automobila (ili kuće), a zatim završava negde u prirodi gde, kako kažu, može da opstane i stotinu godina (mada se fizički, ali ne i hemijski, raspada posle najmanje deset).

Godišnje se potroši oko milijardu kesa

Plastične kese i plastične boce su ne samo problem u ekološki zapuštenoj Srbiji, nego i u najvećem delu sveta. Ne baš lep prizor odbačenih kesa na trotoaru, u šumi, na livadi, nije međutim samo estetski problem niti samo slika lošeg društvenog ponašanja – primarna je velika šteta: da kese, kad ih pokupi bujica posle neke obilne kiše, završavaju u kanalizaciji ili u rekama, gde mogu da zapuše odvode brana i prouzrokuju poplave.

Statistika plastike je u svakom pogledu zanimljiva: prema računici koja se poslednjih godina često iznosi u zapadnim medijima, godišnje se proizvede i potroši oko hiljadu milijardi kesa – skoro dva miliona svakog minuta – a od 1967., kada je počela da se omasovljava, proizvodnja plastične ambalaže rasla je tri puta brže od rasta svetskog BDP-a: počelo se sa dva miliona tona godišnje i doguralo do 8,3 milijarde tona u 2017, sa projekcijom da će proizvodnja do sredine veka narasti na 34 milijarde. Slikovito predstavljeno, ako bi se to prikupilo na jednom mestu u sloju od 25 santimetara, mogla bi da se pokrije cela Argentina, osma po površini zemlja na svetu (2,780.000 kvadratnih kilometara, otprilike 30 puta veća od površine Srbije).

Od toga, samo devet odsto je reciklirano, a 12 odsto spaljeno. Ostatak je završio na deponijama ili u prirodi, kao permanentno zagađenje. Čestu sliku kese koju je vetar zapleo u granje Irci su pre nekoliko godina duhovito nazvali “veštičije gaće”, što je potom prihvaćeno i drugde.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KOMPANIJA NIS OBJAVILA: Neto dobit NIS-a 27 milijardi dinara
• PREMIJERKA SRBIJE NA KONFERENCIJI O RAZVOJU KREATIVNE INDUSTRIJE: Kreativna industrija može da rebrendira Srbiju
• AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE UVELA SISTEM REGISTRACIJE „BEZ ŠALTERA“: Elektronska registracija oko 30 odsto jeftinija od „papirne“
• NACRTOM ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA PREDVIĐENA VEĆA PLAĆANJA: Naknade za zaštitu životne sredine – udar na budžet građana i privredu
• TV SLIKE I PRILIKE: Moju zemlju srce bira
• MENADŽERSKI VODIČ: Piterov princip
• POSLOVNA SAZNANJA: Zašto odlažemo – sebe
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (1): Tasteri nisu „deo inventara“
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2018.