Шансе за успех у бизнису имају предузетници који се опредељују за пословање у области нових технологија, производње хране и пића, неспецијализоване трговине на велико и консултантских услуга. Женски бизнис најмање је одржив у сектору личних услуга

У последњих неколико година мале и средње предузетнике у Србији муче бројни проблеми, високи порези и доприноси на зараде, парафискална оптерећења и намети, административни трошкови пословања, ниска ликвидност, недовољно обртног и инвестиционог капитала, скупи кредити банака, недовољна развијеност, пословање „на црно” и друго, због чега смо на 95. месту на листи конкурентности Светске банке, односно на европском зачељу. При дну листе смо заједно са Албанијом, Македонијом и БиХ. У таквим околностима није испуњен циљ Националне стратегије развоја која је предвиђала да се до 2015. године у Србији сваке године отвара за 10.000 више МСП, него што их се затвара.
У нашој земљи тренутно не постоји тренд раста у МСП сектору и отвара се незнатно већи број предузећа из године у годину. Према подацима из Агенције за привредне регистре (АПР), у Србији послује 218.591 предузетник (занатлије, власници радњи који паушално послују) и 103.418 привредних друштава. За првих седам месеци ове године, основано је 30 одсто друштава мање у односу на исти период прошле године. Када је реч о предузетницима, регистрована су 17.442 предузетника, што је за шест одсто мање у поређењу са истим периодом прошле године, када је регистровано 18.590 предузетника.

Опширније у штампаном издању