Do sada je obrađeno 64 odsto podnetih zahteva za povraćaj imovine. Zato je realno očekivati da će se u narednih pet do sedam godina okončati proces restitucije u Srbiji, imajući u vidu dosadašnju dinamiku u radu. Sve će biti gotovo u tom roku, čak i ako imamo u vidu da postupak po žalbi i eventualni sudski postupci na rešenja Agencije traju u proseku po dve godine

Restituciju nikada ne možemo posmatrati isključivo sa aspekta pravde, jer se proces restitucije uvek sprovodi u okviru realnih mogućnosti države. Iznos od dve milijarde evra koji je Republika Srbija predvidela kao iznos obeštećenja za oduzetu imovinu koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku, predstavlja ozbiljan izazov za državu. Taj iznos je optimalno opterećenje za javne finansije, čijim izdvajanjem se neće ugroziti makroekonomska stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te svako ko ozbiljno pristupa ovoj temi i sagledava celokupnu sliku mora to imati u vidu – kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, za Magazin Biznis.

Naš sagovornik naglašava i da Republika Srbija nije bila obavezana nijednim aktom niti međunarodnom konvencijom da mora da donese zakon o restituciji.

– Jedini standard koji je postavljen od strane Evropske unije bio je da taj proces bude nediskriminatorski, transparentan, dostupan svim građanima i efikasan, što je i postignuto, kako prilikom donošenja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, tako i tokom njegove primene od strane Agencije za restituciju.

Ovo je odgovor na pitanje, ali i konstataciju da, s jedne strane, imamo procenjenu vrednost imovine od 13,7 milijardi evra, a s druge, da je država opredelila dve milijarde evra za restituciju (skoro sedam puta manje). To može da ukazuje na to da, osim što je siromašna kasa, ipak imamo nepravični proces restitucije u Srbiji.

• Dve milijarde evra su značajna suma. Vi ste izjavili da Vlada Srbije može da donese i drugačiju odluku, ako proceni da u ovom trenutku naše finansije ne mogu da izdrže taj teret. Na šta ste konkretno mislili kao o drugom rešenju?

– Ono što bi eventualno predstavljalo drugo rešenje bilo bi davanje dužih rokova za isplatu obeštećenja, smanjenje kamata, pri čemu uvek treba voditi računa o ravnoteži između interesa građana i mogućnosti države.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
• IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
• ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
• TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
• ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
• MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
• SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
• NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.