U trci za dobitnom kombinacijom, električnim automobilom sa dometom od najmanje 320 kilometara po pristupačnoj ceni, prva kroz cilj nije prošla tehnološka kompanija iz Silicijumske doline, već 108 godina star član “Velike trojke”
Tesla motors 3
U automobilima današnjice sve je više elektrike i elektronike, ali pogon je i dalje tehnologija čije je principe nemački inženjer Nikolas Oto postavio još 1876: motor sa unutrašnjim sagorevanjem. To ne znači da su današnji motori replike prvobitnih – u međuvremenu su usavršeni gotovo do perfekcije – ali su i dalje mašine čiju snagu proizvodi eksplozija benzina, prirodnog gasa ili nafte u najčešće četiri cilindra.
Iako se danas o alternativi – električnim automobilima čije će točkove vrteti elektromotor (izum genijalnog Nikole Tesle, patentiran takođe u 19. veku, 14. avgusta 1894) – govori kao o budućnosti transporta (tranzicija je uveliko u toku), najčešće se previđa da su ova dva pogona početkom 20. veka, kada se razvija automobilska industrija kakvu znamo danas, bila konkurenti. Pobedu je međutim, kao tehnološki savršeniji i praktičniji, odneo motor inženjera Ota, pogotovo od kako je smišljeno da se njegovo pokretanje, umesto mehaničkom polugom („kurblom“), obavlja okretanjem ključa…
Moderna električna vozila (EV), kao budućnost transporta vraćaju se na dnevni red u završnici prošlog veka, a u raznim kombinacijama – sa čisto električnim ili hibridnim pogonom – realnost su nešto više od dve decenije. Dosad najuspešniji promotor je „Tesla“, kompanija inovatora i milijardera iz Silicijumske doline Ilona Maska, čiji je auto „tesla“ bio prvi u kome je Teslin elektromotor uparen sa novom baterijskom i informatičkom tehnologijom. Rezultat je bio luksuzni četvorotočkaš koji je po performansama nadmašio čuveni „porše“.
Zbog svoje cene, koja počinje od 80.000 dolara, „tesla“ je dostupan samo bogatima i slavnima. Mask (koji je u međuvremenu pokrenuo i prvi privatni biznis lansiranja satelita, a u planu mu je i da kolonizuje Mars), uspeo je da svoj EV učini predmetom zavisti, a uspostavio je i infrastrukturu stanica za punjenje baterija. U jednoj pustinji Nevade gradi „gigafabriku“ baterija za automobilski pogon (investicija od pet milijardi dolara) i planira da do kraja decenije proizvodi pola miliona EV godišnje.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
- POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
- DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
- MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
- MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
- POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.
