У ПОСЕТИ БАНАТСКОМ ФАРМЕРУ: Сточари без стимуланса

Саша Радојевић из Ковина већ две деценије увећава своју фарму стоке која броји хиљаду оваца, 150 коза и 80 крава. Незадовољство новим прописима који не заустављају све видљивији пад сточарства. Све тежи живот и стандард у остарелим банатским селима

stocariЧетрдесетогодишњи Саша Радојевић један је од највећих сточара у Банату и, претпостављамо, највећи у широј околини Ковина. Супруга Мира, прехрамбени техничар, и Саша, ветеринарски техничар по образовању, одлучили су се за сточарство као своје основно и једино ратарско опредељење. Саша је још као дечак волео да брине о овцама, па је управо одгој оваца и крава већ две деценије једини извор њиховог породичног буџета.

Саша Радојевић се на периферији Ковина уселио у купљену викендицу са 64 ара земљишта, затим се оженио и почео да шири своју фарму. Данас на пашњацима породице Радојевић пасе хиљаду оваца и осамдесет крава по систему крава – теле, што значи да млеко служи само за прехрану телади. Импозантан број оваца и крава употпуњује и одгајање 150 коза.

Да би се уредно и на време обављали велики и целодневни послови око прехране и смештаја стоке, на фарми Саше Радојевића је запослено и десетак чобана.

Ветеринари губе посао

– Био сам страствени одгајивач стоке, па сам, као истински посвећеник овој врсти фармерског посла, непрестано настојао да повећам број грла. Данас је, међутим, много теже повећати фарму и већ две године наша грла су остала на истом броју. Зашто? Сточарство је, на жалост, доживело велики пад, све је мање крава и оваца. И, с тим у вези, све је мање посла за ветеринаре. Некад су они били врло тражени, данас тешко долазе до доброг посла, говори за Економетар Саша Радојевић.

Опширније у штампаном издању

Podelite ovaj tekst: