„Хомољска здравица“ се данас може наћи на свим континентима, у јединственој амбалажи која симболизује српску традицију. Миодраг Лазић планира оснивање Удружења воћара Хомоља, како би се производња лековите ракије у овом крају повећала и квалитетно унапредила

Данас шездесетогодишњи Убљанин Миодраг Лазић био је принуђен да као млади учитељ напусти родни крај и пресели се у Жагубицу, где су му, у тамошњој школи, понудили стални посао. У Жагубици је упознао своју вршњакињу, такође учитељицу, Бисерку, са којом се убрзо и венчао. Из узорног брака, њих двоје данас имају 40-годишњег сина Владана, магистра економских наука, али пензионерске дане, како Миодраг истиче, не проводе уз јутарњу кафу, читање новина и књига и праћење ТВ серија. Напротив, данас су активнији него у „најбољим радним годинама“ и породица Лазић је у целој земљи препознатљива по својој „Хомољској здравици“.

Како, када и зашто су одлучили да, као некадашњи просветни радници, производе ракију за коју бројни стручњаци и организатори сајмова пића кажу да је лековита?

– Почели смо да радимо пре десет година на скромној површини од 1,3 хектара земље. Претходно сам се консултовао са бројним стручњацима, посебно са проф. др Нинославом Никићевићем са Пољопривредног факултета у Београду, који ми је саветовао да у своју специфичну шљивовицу убацим и биљке, неопходне за лечење одређених стомачних болести – говори за Економетар Миодраг Лазић.

Опширније у штампаном издању